Ne može se poreći da je Albert Ajnštajn bio jedan od najvećih genija dvadesetog veka, ali je u privatnom životu bio daleko od idealnog, što je najbolje osetila njegova supruga Mileva Marić i to na svojoj koži.

Ajnštajn se još kao tinejdžer zaljubio u tri godine stariju Milevu. Oboje su, tada, studirali na Saveznoj politehnici u Cirihu.

albert-ajnstajn-profimedia.jpg
Profimedia 

Prijatelji i porodica nisu mogli da shvate šta je budući nobelovac video u svojoj izabranici. Devojka nije bila baš lepa, a štaviše, šepala je. Međutim, bila je veoma inteligentna i pokazala je veliki talenat za nauku. Kako Ivona Kincler naglašava u knjizi „Izvanredne žene u nauci“:

- Mileva je postala peta žena u istoriji Politehnike koja je primljena kao redovni studenti, i dokazala je da je to zaslužila: tokom prve dve godine studija bila je veoma uspešna, izdvajajući se od među studentima.

U početku je devojka ignorisala Ajnštajnovo nabacivanje, ali je na kraju podlegla njegovom šarmu. Međutim, veza je imala katastrofalan uticaj na njen akademski učinak. Mileva, u koju su profesori polagali velike nade, nije uspela da položi ni završne ispite. Na to je nesumnjivo uticala trudnoća i izgledi za samohrano majčinstvo. Ajnštajnova porodica je bila kategorički protiv venčanja.

U ovoj situaciji, bez diplome i muža, Mileva se vratila u porodičnu kuću i januara 1902. godine rodila ćerku Elizabetu. Sačuvana prepiska pokazuje da je autora specijalne teorije relativnosti zanimalo zdravlje Mileve i deteta, ali bebu nikada nije video. Biografi do danas ne mogu da utvrde šta se desilo sa devojkom. Najverovatnije je umrla od šarlaha ili je data na usvajanje.

2001-profimedia.jpg
Profimedia 

Par se venčao tek početkom 1903. godine, nakon što je Albertov otac umro. Nakon 16 meseci rođen je njihov sin Hans Albert. Ivona Kincler piše u svojoj knjizi da:

- Mileva je u život rasejanog glasnika Alberta unela red i rad, navikla ga da redovno jede obroke, naučila ga štednji i pažljivo planirala dnevni raspored, što mu je omogućilo da se fokusira na istraživački rad.

U međuvremenu, u proleće 1909. Albert je postavljen za vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu. Nekoliko meseci kasnije, po prvi put je nominovan za Nobelovu nagradu. Njegova karijera je dobila zamah. Godine 1911. postao je redovni profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu, a potom je primljen na Politehnički univerzitet u Cirihu.

Ali stvari su se pogoršavale u braku. Godine 1910. par je dobio još jednog sina Edvarda, ali Ajnštajn više nije voleo Milevu. Kako piše Ivona Kincler, „objavio je da se oženio hendikepiranom ženom, vođen samo sažaljenjem i saosećanjem“.

albert-ajnstajn-profimedia-2.jpg
Profimedia 

Istovremeno, u njegovom životu pojavilo se više ljubavnica. Na kraju, veza je prekinuta nakon što je naučnik ušao u aferu sa svojom bliskom rođakom Elzom (njihove majke su bile sestre, a očevi rođaci).

Uprkos svemu, izdana žena se nadala da će brak biti spasen. Zato je želela da se dogovori sa Ajnštajnom. Prema autorki knjige „Izvanredne žene u nauci“:

(...) ubrzo joj je poslao spisak uslova pod kojima bi pristao da nastavi da živi sa njom. Osnovne obaveze njegove žene bile su pranje, kuvanje (učenik je zahtevao da mu se u sobu donesu tri obroka dnevno), kao i čišćenje kancelarije, osim radnog stola.

Takođe je zahtevao da odustanu od bilo kakvih ličnih odnosa "osim ako nisu apsolutno neophodni zbog etiketa ili društvenih razloga".

profimedia0278375940.jpg
Profimedia 

Nastavio je:

- Naročito ćete se uzdržati da sedite pored mene kod kuće i da ne izlazite napolje ili putujete sa mnom.

Štaviše, očekivao je da Milava neće razgovarati s njim i da će na njegov zahtev odmah napustiti spavaću sobu i kancelariju.

(Kurir.rs/Najžena)

Bonus video:

13:22
BEOGRAD USKORO CENTAR SVETSKE NAUKE Prof. dr Jovičić: Ovaj događaj će u našu zemlju dovesti NAJEMINENTNIJE NAUČNIKE  Izvor: Kurir televizija