PRINCEZA JELENA JE RODILA POSLEDNJEG ROMANOVA U CARSKOJ RUSIJI: Ostala je rano udovica, a način na koji je njen muž umro je JEZIV

Jelena Karađorđević bila je najstarije dete kralja Petra i kneginje Zorke, ćerke crnogorskog kralja Nikole i sestra princa Đorđa i Aleksandra, kasnijeg kralja SHS i Jugoslavije.

Njen život su obeležile dve jako bitne činjenice. Prva je bila ta što je bila u bliskim rodbinskim odnosima sa carskom porodicom Romanov, naime bila je sestričina Anastasije Petrovć i Milice Petrović. Anastasija je bila supruga velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča Mlađeg, unuka cara Nikolaja I. Druga je bila udata za velikog kneza Petra Nikolajeviča, drugog unuka Nikolaja I.

Druga bitna činjenica ima veze sa vremenom u kojem je ona živela. Jelena je rođena 4. novembra na Cetinju 1884. godine, pa se njen životnoi vek nažalost poklopio sa ratnim dešavanjima na Balkanu, ali i u svetu. Preživela je oba balkanska rata, Prvi svetski rat, Februarsku i Oktobarsku revoluciju.

Princeza spremna za udaju

Jelenu su pratile nesreće od trenutka kada je rođena. Rodila se na Cetinju, gde je njena porodica pronašla spas i dom nakon izgnanstva iz Srbije. O njoj su se od malih nogu starale baka, kneginja Milena, tetka Anastasija i Milica, pošto je njena majka umrla dok je Jelena bila još mala.

Jelena je bila izuzetno obrazovana, a o tome govori činjenica da je govorila nekoliko jezika i pohađala internat namenjene damama iz visokog društva tadašnje Evrope.

Kada je došlo vreme za udaju, sudbonosno "da" izgovorila je Ivanu Konstantinoviču 1911. godine koji je bio najstariji sin velikog kneza Konstantina Konstantinoviča i praunuk ruskog cara Nikolaja I.

Iako je njihov brak prvobitno bio sklopljen iz političkih razloga, vremenom je izrastao u jedan prelep ljubavni odnos pun razumevanja. Po dolasku u Rusiju, Jelena je izučavala medicinu na univerzitetu u Sankt Peterburgu sve dok nije rodila svoje prvo dete, sina Vsevolda Ivanoviča 1914. godine. Godinu dana kasnije, rodila je i devojčicu Jekatarinu Ivanovnu i nakon toga se potpuno posvetila porodici.

Uprkos tome što je bila posvećena svojoj porodici, Jelena je bila veoma aktivna u radu Srpskog komiteta - udruženja koje je pomagalo Srbiji tokom balkanskih ratova. Njen uticaj je doprineo tome da je ojačao vezu između Rusije i Srbije. Bavila se takođe i humanitarnim radom i bila je milosrdna sestra.

Revolucija joj uništila život

Oktobarska i Februarska revolucija su u potpunosti promenile Jelenin život kako je bila poznata u Rusiji. Naime, Jeleninog supruga, velikog kneza Ivana, boljševici su prognali prvo u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajevsk.

Jelena je ostala verna svom suprugu do samog kraja, te ga je svuda pratila sve do njegove tragične smrti, 18. jula 1918. godine. Naime, Ivan je stradao dan nakon ubistva carske porodice, zajedno sa rođacima. Njegovo ubistvo je bilo više nego stravično. Ivan je sa rođacima pretučen, odveden u napušteni rudniki bačen u duboku jamu u koju su boljševici bacali granate. Nakon toga preko otvora je nabacano granje i sve zapaljeno, navodi Istorijski zabavnik.

Na putu da spasi svoju decu, Jelenu su uhvatili boljševici i naredne mesece je provela u zatvorima u Jekaterinburgu, Permu, a zatim i u Moskvi.

Za sve to vreme, Jelena nije znala šta se dešava ni sa njenim suprugom ni sa decom. Živela je u nadi da je čekaju negde u Evropi.

Život u očaju

Konačno, posredovanjem srpske i norveške misije u Rusiji, Jelena je konačno 1919. godine oslobođena. Saznala je tada za strašnu smrt svog supruga ali i to da su njena deca bila na sigurnom. Njena deca su naime bila prebačena za Švedsku, a kasnije je i Jelena dobila dozvolu da im se pridruži. Kasnije se sa decom preselila u Pariz, pa odatle došla u Beograd kod svog oca, kralja Petra I.

Nakon njegove smrti 1921. godine, Jelena se seli u London, pa potom u Nicu.

I sin i ćerka studirali su joj na Oksfordu. Njena ćerka, Katarina Ivanovna, bila je poslednji član porodice Romanov rođen u Rusiji. Bila je izuzetno obrazovana iako, ironično, nije govorila ruski jezik. I njoj i bratu majka je zabranila da ga uče jer su sećanja na tu zemlju i tragediju koju su doživeli bila i suviše bolna.

Jelena Karađorđević se više nikada nije udavala. Da njena priča bude još tužnija, nakon suprugove smrti, nikada više nije imala pravi dom. Uglavnom je živela po hotelima.

Kažu da je do kraja života volela svog tragično nastradalog supruga i da bez njega nije želela da sebi stvori novi dom.

Nakon 1945. godine više nije mogla da se vrati u Srbiju. Umrla je u oktobru 1962. u Nici gde je i sahranjena. Njeni ostaci preneti su u Srbiju i danas počivaju u kripti porodice Karađorđević u Topoli.

(Kurir.rs/ Istorijski zabavnik)