STABILNA IMOVINA: Zlato kao sigurno utočište u vremenima ekonomske nesigurnosti

Zlato ima dugu i bogatu istoriju kao merilo bogatstva i stabilnosti koje seže duboko u prošlost.

Šta spada u investiciono zlato?

Investicioni zlatni dukati moraju biti proizvedeni nakon 1800. godine. Minimalna čistoća zlata u ovim kovanicama mora biti najmanje 90% (21.6 karata). Kada je u pitanju zlatni dukat cena zavisi od globalne berzanske cene zlata u tom trenutku. U mnogim zemljama širom sveta, postoji standardizacija i regulacija investicionog zlata koja uključuje minimalnu prihvaćenu težinu, često postavljenu na 1 gram.

Međutim, u našoj zemlji nije definisan takav standard koji se odnosi na minimalnu težinu investicionog zlata. To znači da investicioni proizvodi koji se nude na tržištu mogu imati i manju težinu od jednog grama.

Zlatne poluge su drugi tip investicionog zlata i predstavljaju jednostavnu formu fizičkog zlata. One mogu biti livenog ili kovanog tipa, a glavni zahtev je da imaju minimalnu čistoću od 995 (23,88 karata).

Većina svetski poznatih rafinerija proizvodi poluge sa čistoćom od 999,9 što je najviši standard čistoće zlata. Na primer, zlatna poluga od 1000 grama sa čistoćom 999,9 znači da u toj polugi ima 999,9 grama čistog zlata. Najpoznatije svetske rafinerije zlata nalaze se uglavnom u Švajcarskoj, gde se rafiniše skoro 70% svetskog zlata.

Ekonomski pokazatelji koji utiču na cenu zlata

Cena zlata je pod uticajem različitih faktora, od kojih su najvažniji inflacija, kamatne stope i globalna tražnja. Ovi elementi zajedno oblikuju kompleksnu dinamiku tržišta zlata i imaju značajan uticaj na njegovu cenu.

Inflacija je jedan od faktora koji može uticati na cenu zlata. Kada inflacija raste, papirni novac gubi kupovnu moć, što čini zlato privlačnijim kao sredstvo za očuvanje vrednosti. Investitori traže zlato kao zaštitu od inflatornih pritisaka, što može dovesti do povećanja njegove potražnje i cene.

Visoke kamatne stope mogu povećati troškove pozajmljivanja i smanjiti privlačnost investiranja u zlato, dok niske kamatne stope obično podržavaju višu tražnju za zlatom jer alternativni oblici investicija postaju manje atraktivni.

Zlato se koristi ne samo kao investicija već i u industriji, kao što su elektronika i stomatologija. Promene u globalnoj tražnji za ovim metalom mogu značajno uticati na njegovu cenu na tržištu.

Tokom globalnih sukoba ili političkih kriza kao što su trgovinski ratovi ili teroristički napadi, cena zlata obično raste zbog povećane potražnje. Investitori traže fizičku sigurnost i dugoročnu stabilnost koju zlato pruža u takvim nepredvidivim vremenima.

Zašto investirati u zlato u vremenima krize?

Zlato ima stalnu vrednost i ograničenu ponudu. Ovo je fundamentalno svojstvo koje potiče još iz drevnih vremena kada je zlato bilo cenjeno zbog svog sjaja, retkosti i trajnosti. Količina zlata koja se može izvući je ograničena prirodnim resursima Zemlje. Ova ograničena ponuda čini zlato manje podložnim inflaciji u poređenju sa fiat valutama koje mogu biti podložne štampanju tokom ekonomskih kriza radi ublažavanja dugoročnih finansijskih problema. Time se zlato pozicionira kao stabilno sredstvo koje održava vrednost dugoročno.

Za razliku od mnogih drugih finansijskih instrumenata koji mogu biti digitalni ili zavisni od kompleksnih finansijskih konstrukcija, zlato je materijalno dobro koje je direktno dostupno i može se fizički posedovati. Ovo svojstvo čini zlato nezavisnim od potencijalnih finansijskih institucionalnih propasti ili tehnoloških rizika koji mogu uticati na elektronske forme imovine.

Zlato se smatra likvidnom i mobilnom imovinom, što znači da je lako prenosivo i da se može konvertovati u novac brzo i bez većih gubitaka vrednosti. Ova karakteristika čini zlato atraktivnim za investitore koji žele imati sredstva koja se mogu brzo koristiti u slučaju potrebe ili promena na tržištu.

Za razliku od papirnih valuta koje mogu izgubiti vrednost zbog inflacije ili ekonomskih turbulencija, vrednost zlata traje. Ova otpornost nije nov fenomen jer je zlato konzistentno preživljavalo brojne ekonomske oluje kroz godine. Tokom recesije 2008. godine, dok su berze padale, vrednost zlata je porasla, a investitori su se okrenuli zlatu, prepoznajući njegovu sposobnost da zadrži vrednost kada druge imovine posustanu.

Zlato se konstantno smatra vrednom imovinom. To je očigledno u rastućoj potražnji za njim od strane centralnih banaka širom sveta. U protekle dve godine, njihove kupovine su dostigle rekordne nivoe. U prvih deset meseci 2023. godine, centralne banke su kupile 15% više zlata nego u istom periodu 2022.

Kada je reč o kupovini zlata u Srbiji, važno je pronaći legitimnog trgovca koji poštuje visoke industrijske standarde. Zlatni Standard ima direktnu saradnju sa svetski priznatim rafinerijama i kovnicama zlata. Ova saradnja garantuje da trgovac dobija svoje proizvode direktno od ovih institucija, što obezbeđuje autentičnost i visok kvalitet proizvoda koji se nude na tržištu.

Zlato ostaje privlačan izbor za investitore koji traže sigurnost i stabilnost u svojim investicijama, potvrđujući svoju ulogu kao jednog od najpoželjnijih sigurnih utočišta u svetu finansija. Ono nudi investitorima diverzifikacione prednosti. Pravilno diversifikovanje portfolia sa zlatom može pomoći u zaštiti kapitala u vremenima ekonomske volatilnosti i pružiti dugoročnu vrednost u globalnom ekonomskom okruženju koje je podložno promenama.

(promo)

Bonus video: