U UKELTOJ PALATI U VENECIJI UBIO SVOG LJUBAVNIKA: Njenu istoriju obeležili su STRAVIČNI ZLOČINI koji se i danas prepričavaju

Fascinantni grad Venecija krije se iza elegancije i arhitektonskog veličanstva uokvirenog kanalima koji kupaju tajne koje krije i misterije koje u sebi nosi. Među raznim misterijama i uznemirujućim pričama koje lebde gradom, u koje stanovnici i te kako veruju, nalazi se i jedna priča o Palati Dario, zgradi za koju govore da je ukleta s obzirom na tajne skrivene unutar tih zidova. Ovo doduše ne sprečava zainteresovane turiste da je posete.

Istorija Ca' Darija - palate od koje se svi sklanjaju

Zgrada ima svoje korene u istoriji i ekonomskim odnosima koje je Republika Venecija imala sa Istokom: grad je imao čvrste veze sa Konstantinopoljem, prestonicom Istočnog Rimskog Carstva, koji se smatra glavnim centrom njene trgovine sa Istočnim svetom.

Ali 1453. godine, nakon osvajanja Carstva od strane sultana Muhameda II, Carigrad se našao u rukama Turaka sa imenom Istanbul: odnosi između Mlečana i Turaka sigurno nisu cvetali, a 26 godina ratova donelo je ekonomiju Serenisima na kolena. Pokušano je da se sklopi mirovni sporazum, aSenat je poslao trgovca, notara i vojvodskog sekretara koji je služio za Republiku: Đovanija Darija.

Bilo je to krajem sedamdesetih godina petnaestog veka i Dario se vratio kući sa mirovnim sporazumom i izuzetno povoljnim ekonomskim sporazumima. Važio je za heroja i nosio nadimak "spasitelj otadžbine".

Republika mu je dala i plemićku titulu, zemlju i veliku svotu novca. Darije je stoga odlučio da izgradi palatu i zahvali gradu: na fasadi palate koja gleda na Veliki kanal natpis „JOANNES DARIVS VRBIS GENIO” ili "Đovani Dario, al Genio della citta" što ukazuje na to da je Darije odao počast i zahvalnost svom gradu sa izgradnjom zgrade. Godine 1479. naručio je arhitektu i vajara Pjetra Lombardu da izgradi zgradu. Kada je umro pet godina kasnije, njegova ćerka Marieta Dario nasledila je palatu, a zatim je dospela u ruke njenog muža Vinćenca Barbara.

Od njegove smrti nakon bankrota, bogata rezidencija je sve češće prelazila od vlasnika do vlasnika.

"Prokletstva" nisu prestala i traju su do danas: a nisu uticala samo na vlasnike koji su živeli unutar zidina, već se činilo da se nešto strašno dogodilo svakom ko je kupio ovu rezidenciju.

O Dariju spostoje razne priče

Jedni tvrde da je palata sagrađena na groblju templara, drugi misle da je na nju negativno uticao talisman koji uklanja negativnost postavljen na vodena vrata susedne palate, drugi da je to bila raskrsnica sila nejasnog porekla ili da su tlo i prethodna zgrada bili poprište nečeg izuzetno zlog.

Takođe se kaže da je palata Dario još uvek naseljena duhovima prethodnih vlasnika i da mnogi Mlečani, prilično sujeverni u vezi sa događajima u vezi sa palatom, stalno se drže podalje, pa čak i izbegavaju da prolaze pored nje i radije je zaobilaze. Oni najnepromišljeniji kažu da su osetili čudan osećaj nelagodnosti ulazeći u palatu ili čak gledajući je spolja.

Mračne priče prate palatu

Posebnost i arhitektonska lepota palate je u suprotnosti sa nemilim događajima koji su se desili bivšim vlasnicima, što je omogućilo da isti dobiju nadimak "prokleta palata". Većina onih koji su je posedovali ne samo da je umrla usled ubistva ili samoubistva, već i oni su takođe proveli poslednje godine svog života u siromaštvu zbog finansijskog bankrota koji se može pripisati vlasništvu nad imovinom.

Sve počinje čuvenim natpisom na fasadi, koji glasi "JOANNES DARIVS GENIO", jasnom latinskom porukom zahvalnosti koju je verovatno predložio arhitekta i vajar Pietro Lombardo.

Zanimljivo je kako anagram iste rečenice gotovo otkriva sudbinu budućih vlasnika, recitujući: "SVB RVINA INSIDIOSA GENERO" ili "Ja stvaram pod podmuklom ruševinom".

Ovako izgleda kao da je hteo da proklinje, izuzev Đovanija Darija, sve naredne vlasnike počev od njegove ćerke.

Priča se da su Mlečani napravili anagram, duboko pogođeni smrću Vinćenca Barbara, njegove žene Marijete Dario i njihovog sina Đakoma, posle nasilne smrti 1542.

Nesreće su počele odmah

Izuzev Đovanija Darija koji je izgubio uticaj tek u poslednjim godinama života ali je umro u prirodnim okolnostima, svima se dogodilo nešto "nasilno". Njegova ćerka je umrla od stresne kardiomiopatije (ili samoubistva, pravi uzroci smrti su nepoznati) nakon neuspeha muža koji je izboden nožem na smrt. Ista sudbina zadesila je sina koji je poginuo u zasedi u jednom lokalitetu na Kritu.

Palatu Dario je nasledila porodica Barbaro sve do 19. veka sve dok nije prodata Arbitu Abdolu, trgovcu dragim kamenjem koji je odmah izgubio svoje bogatstvo nakon kupovine i bio primoran da proda palatu za samo 480 funti Rodonu Braunu, Englezu istoričaru koji je takođe četiri godine nakon kupovine bio primoran da je proda zbog nedostatka sredstava za održavanje.

Kupio ju je mađarski grof, a zatim preprodao bogatom Ircu, sve dok nije pripala grofici Izabel Gontran de la Baume-Pluvinel i njenom prijatelju Ogostinu Bultou koji je ugostio francuskog pesnika Henrija De Renjea do trenutka kada se on vratio u Francusku usled teške bolesti. Posle rata ga je kupio američki milijarder Čarls Brigs koji je pobegao iz grada kao optužen za homoseksualizam, što je u to vreme bio zločin, a nakon preseljenja u Meksiko ubili su mu ljubavnika.

Nemili događaji vezani za palatu

Činilo se da palata Dario takođe može da osvoji kupce i na daljinu, a tako im nanese i bol, a primer bi mogao da bude tenor Mario del Monako koji je 1964. godine dok je putovao u posetu Palati doživeo tešku saobraćajnu nesreću koja ga je privremeno naterala da prekine svoje aktivnosti.

Kasnije više nije želeo da je kupi zbog glasina koje su kružile o zgradi.

Definisana je kao zloćudni entitet koji fizički i psihički napada sve one koji su s palatom došli u kontakt. Nekoliko godina kasnije kupio ju je grof Filipo Đordano dele Lace kog je unutar zidina ubio njegov ljubavnik Raul Blasić, hrvatski mornar koji je pobegao u London nakon događaja gde je i brutalno ubijen.

Početkom 1970-ih zgradu je kupio Kristofer "Kit" Lambert, menadžer muzičke grupe The Who, koji je, tvrdeći da uopšte ne veruje u kletvu, ne samo da je pretrpeo finansijsku krizu pogoršanu upotrebom droga koja takođe je potkopala odnos sa bendom, ali je nekim prijateljima izjavio da spavaju na drugom mestu "kako bi pobegli od duhova koji su ga proganjali u palati".

Stoga je odlučio da ga proda Fabriciju Ferari, venecijanskom biznismenu, i umro je tri godine kasnije. Novi vlasnik je odlučio da se preseli u vilu zajedno sa sestrom, ali sudbina njih oboje je već bila ispisana: devojčica je poginula u čudnoj saobraćajnoj nesreći, dok je on propao i uhapšen je pod raznim optužbama.

Finansijer Raul Gardini kupio je zgradu kasnih 80-ih i nakon krize praćene teškim pravosudnim skandalima, izvršio je samoubistvo u neizvesnim okolnostima 1993.

Romantični i melanholični šarm zgrade zaintrigirao je Vudija Alena koji je krajem 90-ih delovao namerno da ga kupi, ali se uzdržao od toga. Godine 2002. Džon Entvistl, basista grupe The Who, bez obzira na poslove bivšeg kolege, iznajmio je palatu za odmor u Veneciji: umro je nedelju dana nakon povratka od srčanog udara od doze kokaina, čak i ako je bio bolestan neko vreme.

Imovina je 2006. godine prešla na američku kompaniju koja je zastupala nepoznatog kupca i od tog trenutka je u fazi restauracije.

Uprkos zlu iza ulaznih vrata, neprijatnim događajima i glasinama, ima onih koji su palatu koristili za stvaranje umetnosti: Klod Mone je naslikao fasadu Palate Dario u nizu impresionističkih slika, sve iz iste perspektive, ali sa različitim uslovima osvetljenja i Đorđo Pes, italijanski dizajner i dizajner enterijera filma "Leopard", intervenisao je u poslovima restauracije, opremanja i uređenja enterijera 1977. godine.

(Kurir.rs/ŽenaBlic)

Bonus video: