KAKO SE POMOLITI BOGU? Sveštenik savetuje šta činiti i kaže da nije strašno ako ne znamo sve molitve, ali da je jedno obavezno

Molitva u pravoslavlju ima posebnu važnost i predstavlja osnovni način komunikacije vernika s Bogom. Molitva je put ka duhovnom uzdizanju, razvoju ličnog odnosa sa Stvoriteljem i traženju Njegove blagodati.

Pravoslavne molitve predstavljaju jedan od najbitnijih delova duhovnog života vernika pravoslavne crkve. Ove molitve često imaju duboko teološko i mistično značenje, a vernici ih koriste kako bi izrazili svoju veru, pokajanje, zahvalnost i molbe Bogu.

Vernici su često u zabuni kako se treba moliti, posebno kada je neka specifična situacija u životu. Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić danas rešava to pitanje.

- Jedan učenik Hristov postavio pitanje Hristu: 'Gospode, nauči nas moliti se Bogu'. Ta molba je proizvela najveću reku molitve u svetu, Molitvu Gospodnju Oče naš…, koju iz dana u dan, iz godine u godinu, iz veka u vek ponavljaju molioni sledbenika Hristovih. Dobro je što ništa ne znamo o tom učeniku, jer on na taj način predstavlja sve nas. Svi smo mi predstavljeni u njemu i on u naše ime govori: 'Gospode, nauči nas moliti se Bogu!'

- Svaka molitva, izgovorena rečima ili ostala u mislima, proiznesena glasno ili šapatom, kroz hiljadama godina stare psalme ili slobodno nadahnuće iz srca, ustvari je izlazak pred Boga. O tome je Hristos govorio i Samarjanki: 'Kad bi ti znala dar Božji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i on bi ti dao vodu živu' (Jovan 4, 10). Tim rečima Hristos nam je dao ključ za shvatanje nastanka molitve.

- Možda ste čuli priču o Svetom Savi, kada je učio nepismenog čoveka da se moli Bogu. Našao ga Sveti Sava kako preskače neki šanac i kad skoči na jednu stranu on kaže 'Ovo tebi', a na drugu stranu, kaže 'Ovo meni'. Upita ga Sveti Sava šta to radi, a on odgovori: 'Molim se Bogu'! 'Zašto se tako mučiš', reče mu Sveti Sava, 'ja ću te naučiti kako da se lakše moliš'. I nauči ga Sveti Sava molitvu Gospodnju, 'Oče naš'… Ovaj čovek zahvali, a Sveti Sava sede na lađu i otplovi. Odjednom, vide on onoga čoveka kako trči po vodi i viče: 'Oprosti duhovniče, ja zaboravih onu molitvu, pa ne znam šta ću sada'! Odgovori mu Sveti Sava: 'Dobri čoveče, kad je tvoja vera tako jaka da ideš po vodi kao po suhom, nastavi i dalje da se moliš kao i dosad'. Priča je priča, ali i dobra pouka. Naša molitva će biti ugodna Bogu, pa ma je mi čitali iz najopširnijeg molitvenika ili izgovarali svojim rečima, samo da je prožeta čvrstom verom u Boga i milost Njegovu i da znademo šta od Boga tražimo. Zna Otac vaš šta vam treba pre no što zaištete od njega (Matej 6, 8), ali On želi da mu se obraćamo za sve naše potrebe.

- I Bog će uslišiti sve naše molbe, za nas i bližnje od koristi, jer On nam kaže: 'Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se' (Matej 7, 7).

Na pitanje kako usaglasiti svakodnevni a duhovnim životom, otac Dušan je dao više nego ilustrativni odgovor verniku koji je iskazao zabrinutost da zbog baveljenja sportom ne može da se moli i da posti:

- Kažeš da treniraš svaki dan. Znači, aktivno se baviš nekim sportom. U sportu, pojedinačnom ili kolektivnom, mora postojati snažna koncentracija, kako bi postigao svoj ili svoje ekipe cilj. Kad je tako, onda se čudim kako ne možeš da se koncentrišeš na molitvu i post, kako to da posna hrana otežave ili onemogućava treninge. Dobar sportista mora da bude i dobar vernik, jer sportista poštuje disciplinu, čini duhovni i telesni napor da bi postigao cilj, uzdržava se od prejedanja i alkohola, duvana i narkotika, u svemu živi urednim životom. A to Bog i Crkva zahtevaju i od svojih vernika. Da disciplinovano poštuju Božje i crkvene zapovesti, da se trude, telesnim i duhovnim snagama, da očuvaju svoj život u zajednici sa Bogom i svojim bližnjima. Zamisli jednog fudbalera koji vredno trenira, ali utakmicu uvek posmatra sa klupe za rezervne igrače. Vernik, koji se svakodnevno, kao i Ti, redovno moli, koji se pokaje za svoje propuste, greške i ogrešenja, pred samim sobom, koji posti na Badnjak, možda i Veliki petak, na 'velike svece i velike dane', a ne posti sredu i petak, kao ni višednevne postove i, konačno, koji se ne pričešćuje, liči na fudbalera sa klupe. Zar to može biti cilj dobrog fudbalera i dobrog vernika. Uznastoj zato, dragi brate, da povežeš post i molitvu, jer su to krila vrlinskog života čovekovog, koja ga uzdižu ka Bogu. A Hristos je rekao da se i zli dusi, dakle sva iskušenja čovekova, mogu odagnati samo molitvom i postom (Matej 17, 21)

Postoje četiri stepena molitve:

Prvi stepen-molitva telesna, stajanje, čitanje.

Drugi stepen je molitva u kojoj su reči povezane sa umom (pažljiva molitva).

Treći stepen je kada svaka reč molitve "odjekuje" ne samo u umu već i u srcu. Ako se u molitvi izražava neka molba onda se u srcu oseća silna želja za tim što se traži.

Četvrti stepen je molitva bez reči, stajanje pred Gospodom u miru i potpunoj predanosti.

Najvažnije je čuvanje srca u miru. U srcu treba da vlada mir, ćutanje. Kada osetimo pogodno raspoloženje možemo prekinuti ćutanje završenjem Isusove molitve. Ona je u početku glasila: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji i Reči Božija, Bogorodice radi, pomiluj me!". Vremenom su monasi skraćivali molitvu i ona danas glasi: "Isuse, Sine Božiji, pomiluj me!". Molitva se izgovara sa osećanjem ako ne možemo onda pokušajmo da srcem pripadnemo Gospodu. Kako budemo napredovali u čuvanju mira u srcu i u sabranosti uma u srcu, Bog ce nam ranije ili kasnije prema stepenu čežnje dati dar stalne umosrdačne molitve. Molitva će se vršiti u srcu lako i neosetno kao disanje, bez prestanka će teći u nama.

(Kurir.rs/Srbija Danas)

Bonus video: