STALNO SLUŠATE O MILENIJALCIMA IZ GENERACIJI, A POJMA NEMATE ŠTA TO ZNAČI?! Evo šta se krije iza cele priče, a evo gde pripadate

U poslednjih nekoliko decenija jaz između generacija, čini se, sve više raste. Način na koji žive roditelji bitno se razlikuje od načina života njihove dece. Pre vek ili dva, to nije ni približno bilo tako.

Ućutkani

U ovu generaciju spadaju svi ljudi na planeti su rođeni posle Prvog svetskog rata pa do sredine četrdesetih godina 20. veka ili do završetka Drugog svetskog rata.

Za njih se smatra da su izuzetno poslušni autoritetu. Bilo kakva pobuna bila bi proglašena nekom vrstom izdaje.

Ali je interesantno je da su oni, i pod tim strogim vaspitanjem, uspevali da se izbore za neka od građanskih prava, do tada nezamisliva.

Bejbi bumeri (Baby boomers)

U ovu generaciju spadaju svi oni rođeni posle Drugog Svetskog rata. Sam naziv koji je generacija dobila potiče od činjenice da je u tom periodu došlo do naglog porasta nataliteta. Ovoj generaciji pripadaju rođeni u periodu od dve decenije posle završetka Drugog svetskog rata.

Veruje se da je do tog porasta nataliteta došlo jer su ljudi, nekako spontano, nesvesno, smatrali da je potrebno nadoknaditi ljudstvo izgubljeno tokom ratova. Drugo, možda logičnije objašnjenje koje se pominje je to da su mnogi parovi tokom rata odlagali stvaranje potomstva, te se to sve nadoknadilo u godinama po završetku ratova.

Za bejbi bumere se smatra da su vredni, posvećeni, izuzetno lojalni. Čak radoholičari. Veoma su takmičarski nastrojeni, pouzdani, motivisani napredovanjem u poslu. Možda čak prva generacija onih koji vrlo rano postaju nezavisni od primarne porodice.

Generacija X

Sa završetkom bejbi bum perioda, kreće i era Generacije X. Početna godina rođenja ove generacije varira, ali se smatra da njoj pripadaju svi oni rođeni između 1964. ili 1965. i 1980. godine.

U periodu odrastanja ove generacije, dešavaju se velike promene. Za razliku od svih prethodnih, deca Generacije X su ono što danas zovemo “ključić oko vrata”. Prva deca koja su imala oba zaposlena roditelja, te su stoga vrlo rano postajala nezavisna u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. Takođe, to je i period kada se prvi put pojavljuju drugačiji muzički pravci koji se povezuju sa buntom i pravom da se razmišlja drugačije, poput panka, grandža, tehna i slično.

S obzirom na način života, Generacija X je samostalnija, fleksibilnija, kritičnija. Mnogi od njih posmatrali su svoje roditelje kako naporno rade, da bi im kriza kasnije mnogo toga oduzela, pa su zato skeptični prema ideji bezuslovne odanosti poslodavcu i napornom radu.

Generacija Y

Prvi pripadnici ove generacije rođeni su 1981. godine, a smatra se da njoj pripadaju svi rođeni do 1997. (po nekim informacijama do 1994.). Ova generacija nosi još jedno, popularnije ime. Milenijalci.

Oni se ponašaju vrlo autoritativno i često dolaze u sukobe zbog svojih uverenja. Bez mnogo zadrške ispituju autoritet i to ne kriju. Uvek teže nečemu boljem.

Ono što ih takođe razlikuje od prethodnih generacija je manjak straha od promena. Oni će lako i bez mnogo razmišljanja potražiti bolji posao, bolju platu, bolje uslove na nekom drugom mestu. Cene fleksibilnost i kada na poslu imaju mogućnost da napreduju i razvijaju se.

Bitna stvar koja se dogodila u periodu njihovog sazrevanja je munjevit razvoj tehnologije, pa se za njih veruje da su prva generacija digital natives (veoma teško za prevesti, najpribližnije je da su prirodno rasli s tehnologijom). Iako s njom nisu rođeni, od analogne do digitalne, tehnologija ih je oblikovala.

S druge strane, milenijalci imaju malo teži put od svojih roditelja. Zbog naglog razvoja civilizacije, a ujedno i velikih kriza, od njih se očekuje da imaju mnogo znanja i veština da bi bili uspešni. A opet, stariji ih vrlo često etiketiraju kao lenje, razmažene, narcisoidne, pa je jedan od pogrdnih naziva koje nose i ja-ja-ja generacija.

Generacija Z

Ovoj generaciji pripadaju svi rođeni posle 1997. pa do 2012.

Vreme rođenja i odrastanja ove generacije je i vreme najjače digitalne ekspanzije i oni ne poznaju svet bez mobilnih telefona, interneta, društvenih mreža. Većina njih. Oni tehnologijom vladaju jednako lako kao što hodaju, dišu, govore. Od ovog poslednjeg čak i lakše. Upravo zato postoje mišljenja da je socijalna interakcija i socijalna inteligencija ove generacije na znatno nižem nivou, a neka istraživanja govore i da je reč o prvoj generaciji dece koja je manje inteligentna od svojih roditelja.

Sve što žele, žele odmah. Vrlo često im je, zbog prevelikog broja informacija, mozak navikao da radi više stvari istovremeno, ali je fokus izuzetno slab, a pažnja rasuta.

Zahvaljujući razvoju tehnologije i lakoj dostupnosti informacija o drugim kulturama i trenutnim događajima svuda u svetu, nemaju odnos prema domu kao prethodne generacije. Za njih je dom ceo svet.

Veruje se da će u budućnosti raditi poslove koji danas i ne postoje.

A šta je sa onima rođenim posle 2012?

Za njih kažu da pripadaju Generaciji α (alfa). A kakvi će biti, ostaje tek da vidimo. Šta mislite?

(Kurir.rs/Zelena učionica/T.J.)

Bonus video: