Jezik se stalno prilagođava i menja, pa tako neke reči ulaze u upotrebu dok druge, neminovno, izlaze i padaju i zaborav. Ako kažete da večeras idete “do čaršije” neko će vas verovatno i razumeti, ali kuda ste se uputili ako idete “na čair”? I ko vas to prati kada sa vama ide i “dost”? Još kažite da ćete usput svratiti do “džambasina” i nikome najverovatnije neće biti ništa jasno!

profimedia0001639927.jpg
Profimedia 

Ne govorite vi neki strani jezik nego koristite reči koje su odavno izašle iz upotrebe u srpskom jeziku, iako nisu ništa manje korisni ili “lepe”. Zato, brišemo prašinu sa nekih od tih izraza i predstavljamo vam 30 fantastičnih reči koje su koristili stari Srbi, a čije značenje danas retko ko zna!

AŽAMIJA – Neiskusan nevešt, mlad čovek (u narodnoj poeziji – neiskusno, nerazumno, naivno, ludo dete)

BRKLJAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati

VAJKATI – žaliti se, kajati se

Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla!” – narodna poslovica

GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)

DOST – prijatelj, a odatle je DOSTLUK – prijateljstvo

ĐIDIJA – obešenjak, siledžija, nasilnik (tur.), kod Srba može da bude i junak, delija, zanesenjak koji izaziva divljenje

EGEDA – violina

Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju” – Vuk Karadžić

ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na “švrljanje i švalerisanje”

ZULUM – nasilje, nepravda

Tu knezovi nisu radi kavzi, Nit su radi Turci izjelice, Al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne moze, ni trpiti Turskoga zuluma” – narodna pesma “Početak bune protiv dahija”

IZVANLJUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti

JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu

KUVET – moć, sila, snaga

LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč “LIPSAO” sa istim značenjem

LJESAK – sjaj, odblesak.

Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno” – Petar Pecija Petrović

MAKANJA – malo, sićušno dete, sitno “poput makova zrna”

NEKNJA – prekjuče

NJEGOVSKI – karakterističan za njega, njemu svojstven

Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv” – Veljko Petrović

OKNUTI – viknuti, dozvati nekoga

POLZA – Korist, dobitak, uspeh

REZILAK – sramota, stid, a odatle “REZILITI” – brukati se, sramotiti se

SEHIRITI – uživati, gledati nešto sa uživanjem

TEFERIČ – izlet, veselje

ĆUTUK – glupak, budala

USRŽITI – učiniti da nešto skroz zahvati, da prodre u srž nečega

FUKARA – sirotinja, beskućnici

HRŠUM – povika, vikanje na nekoga, ljutnja (još i “RŠUM“)

CUBOK – iznutrica

ČAIR – polje, livada

DŽAMBASIN – trgovac, prodavac (još i “DŽAMBAS“)

ŠERETLUK – budalaština, šala

(Kurir.rs/Blic žena/Istorijski zabavnik/T.B.)

Bonus video:

04:12
MATERNJI JEZIK - TEŽI OD STRANOG? Milica Rabrenović za Kurir TV o tome Zašto je maturantima SRPSKI JEZIK NAJSLABIJA TAČKA? Izvor: Kurir TV