MAJKA GA OSTAVILA U SMEĆU NAKON ROĐENJA: Bračni par ga je PRONAŠAO i odveo kući ne sluteći ŠTA ĆE OD NEJGA POSTATI - neverovatno!

Sudbina nekada može ozbiljno da se poigra sa svakim od nas te da nam se život promeni preko noći. Svako je barem jednom pomislio da se nalazi u potpuno bezizlaznoj situaciji i kada je mislio da je došao do kraja puta, pojavio se tračak nade.

Majka ga ostavila u smeću

Fredija Fridžersa dan nakon rođenja majka je ostavila pored kontejnera sa smećem. Supružnici Nejtan i Beti Mej Didžers su ga pronašli i usvojili. Brinuli su o njemu puni ljubavi. Kada je stasao u dečaka počeo je da se raspituje opojedinostima o svom rođenju. Nejtan mi je otvoreno rekao da je usvojen.

"Slušaj, reći ću ti iskreno, Fred. Tvoja biološka majka te je ostavila, a Beti Mej i ja nismo hteli da te šaljemo u hraniteljsku porodicu pa smo te usvojili. Ti si moj sin!" - priča Fredi koga su pronašli dok je bio novorođenče pored kontejnera za smeće, a ta informacija ga je tada slomila.

- Kada mi je to rekao, pomislio sam "OK, ja sam smeće" i osećao sam se neželjeno. Ali me je on tada zgrabio za ramena i rekao: "Slušaj, ne dozvoli da te to ikada pogodi" - seća se Fredi svog oca koji je preminuo 2014.

Njegov tata Nejtan je bio domar i majstor, a sa suprugom Beti Mej je živeo na farmi. Stanovali su u Kvinsiju, ruralnoj zajednici sa oko 8.000 stanovnika na severu Floride, a kada su uzeli Fredija bili su već u pedesetima.

Fredijeva priča bila je poznata i deci iz komšiluka i škole koja nisu bila baš empatična. Koristili su njegove slabosti kako bi mu se rugali. Reči koje su mu izgovarali zauvek je upamtio.

- Deca su me maltretirala i nazivala "Beba iz đubreta", "Dečko iz kante za smeće", "Niko te ne želi", "Ti si prljav". Sećam se situacija kada sam izlazio iz autobusa, a da mi deca jednostavno priđu s leđa, zgrabe me i ubace u kantu za smeće i smeju se - priča Fredi koji dodaje da ga je zbog tih događaja otac čekao na autobuskoj stanici da bi ga ispratio kući, ali su se deca rugala i Nejtanu.

Porodične vrednosti su ga navele na borbu

- Stalno sam viđao svog oca kako pomaže drugim ljudima, zastajao je na putu da bi pomogao strancima, hranio je beskućnike. Bio je neverovatan čovek, onakav kakav bih ja želeo da budem - priča Fredi koji je sa ocem kao mali obilazio kontejnere kako bi pronašli neku vrednu stvar koju bi ljudi bacili.

- Međutim, jednog dana kada je imao devet godina, ušli su u radnju polovne robe i naišli na pokvareni računar Mekentoš.

Kupili su računar za samo 24 dolara. Fredi je uzbuđeno želeo da popravi ovo malo remek delo koje je doneo sa ocem kući. Posle nekoliko sati rada na kompjuteru uspeo je da ga pokrene i njegovom uzbuđenju nije bilo kraja.

- Taj kompjuter je učinio da nestane sav bol koji je nastao dok su me deca maltretirala. Kada god sam imao neprijatnosti u školi govorio sam sebi "Samo da dođem kući i igram se sa mojim kompjuterom - seća se Fredi.

Sa 12 godina je popravio računar u školskoj laboratoriji, a ubrzo su ga angažovali da popravlja brojne računare za satnicu od 12 dolara na sat, a za te pare je čak razvio kompjuterski program za pritisak gradskog gasa, iako je posao bio vredan 600.000 dolara.

Imao je samo 15 godina je odlučio da napusti školu i osnuje sopstveni biznis, iako roditelji nisu bili za to. Posao se zahuktavao kada je saznao da tata Nejtan ima Alchajmerovu bolest. Jedna od simptoma bolesti je ta što osoba može da odluta i ne zna kako da se vrati kući. Kod Nejtana se dešavalo da izađe, nekada se ni ne obuče, ali uvek obuje cipele.

- Uzeo sam njegove cipele i ugradio matičnu ploču sa zvučnikom od 90 megaherca, mikrofonom i karticom koja pokriva veliku udaljenost. To sam povezao sa svojim laptopom. Tako je tata mogao da odluta, a ja preko kompjutera pritisnem dugme i upitam "hej, tata gde si?", on bi to čuo kroz zvučnike na cipeli, pa ako kaže da ne zna gde je, mogao sam da ga lociram putem GPS - objašnjava Fredi koji osam puta koristio ovaj izum dok je otac bio živ.

Fredi nije želeo da oca smesti u dom iako je Alchajmer uzeo danak i bilo je sve teže. Kako je objasnio, nije želeo da napusti oca koji je njemu spasio život tog dana kada ga je našao bespomoćnog pored kontejnera.

Izumi koji su ga vinuli u zvezde

Fredi je počeo da niže izume poput uređaja koji šalje doktorima ili rođacima rezultate nivo šećera u krvi kod pacijenata koji žive sami, takozvani pametni glukometar. Počeo je i projekat uvođenja mobilne mreže u ruralne delove, pa je 2008. godine podneo prvi zahtev da osnuje telekomunikacionu kompaniju. Trebalo mu je 394 pokušaja i mnogo para, ali 2011. Fredi, koji je tada imao 21 godinu, je postao najmlađi operater u SAD, a do danas je jedini vlasnik telekomunikacione kompanije koji ima crnu kožu. U početku je uglavnom radio sam, uvodeći mobilnu mrežu u ruralne delove zemlje, ali kompanija je brzo počela da raste, pa je 2014. lansirao pametni telefon koji registruje brzinu kretanja i ne dozvoljava korisniku da kuca poruke dok vozi, a kasnije i verziju koja se puni bez kabla (ovaj proizvod još nije odobren).

Potresno saznanje o majki koja ga je ostavila

Što se tiče njegove biološke majke, kaže da imao želju da je pronađe da bi video kako izgleda osoba koja je u stanju da ostavi svoje dete pored kontejnera. Pronašao ju je i video da je u pitanju narkomanka. Od tada je više nikada nije video niti tražio, a kaže da posle tog susreta više nije patio zbog činjenice da ga je ostavila. Fredi je danas uspešan poslovni čovek koji zarađuje milione.

(Kurir.rs/Blic/M.J)

Bonus video: