Priča o Oskaru Haketu Nilu Mosu decenijama živi i redovno opominje ljude na opasnosti koje se vezuju za speleologiju. Kaže se da je Britanac pretrpeo jednu od najgorih smrti koje se može zamisliti nakon što je pokušao da ode tamo gde niko ranije nije išao.
Student Oksforda, koji je bio strastveni istraživač i sportista, imao je samo 20 godina kada je 22. marta 1959. krenuo u čuveni pećinski sistem u Kasltonu u Derbiširu.
Mos - koga njegovi najbliži i najdraži nazivaju Nil - pridružio se grupi kolega speleoloških entuzijasta iz Britanske speleološke asocijacije u sudbonosnoj avanturi duboko pod zemljom, iz koje se nikada neće vratiti.
Mladića je pratilo još sedam speleologa koji su svi bili željni da pokušaju da uđu u izuzetno uzak prolaz koji se nalazi unutar Stalagmitske komore koji je otkriven samo dve nedelje ranije.
Tragedija
Nakon što je stigao do komore - koja se nalazila oko 300 metara ispod površine - odlučeno je da Mos prvi krene unutra i nadamo se da će ući u istoriju kao prva osoba koja će se ugurati u vertikalno okno.
Pre njegove ekspedicije, četiri druga speleologa su već procenila područje i primetila da je prolaz dubok 12 metara - i da postoji zavoj u sredini koji će biti teško proći. Mos je bio visok 183 centimetara.
Šta se dogodilo unutra?
Iako tačne okolnosti incidenta nisu mogle biti eksplicitno potvrđene, veruje se da je 20-godišnjak naišao na stenu koja mu je blokirala put i da je pokušao da je skloni sa puta.
Smatra se da je stena zaprečila užad i merdevine koje je grupa poslala da ga vrati. Mos je u nekom trenutku uspeo da se veže za kabl, ali je bio pretežak da bi ga ekipa podigla.
Njegovi kolege speleolozi su uporni u svojim naporima da oslobode tragača za uzbuđenjem, međutim, konopci koje su koristili neprekidno su pucali.
Rečeno je da je Mos pomerio njegovo telo u položaj koji je još više otežavao njegovo izvlačenje iz vadičep dela prolaza.
- Zaglavio sam se, ne mogu da se pomerim ni centimetar - navodno je rekao saputnicima.
Agonija u pećini
Najgore je tek dolazilo – pošto je Mosovo telo bilo zaglavljeno unutar uskog prolaza, on je blokirao protok vazduha unutar njega, što znači da je atmosfera brzo postala preplavljena ugljen-dioksidom iz njegovog sopstvenog disanja.
Postajao je sve više dezorijentisan zbog nedostatka kiseonika, pre nego što je na kraju potpuno izgubio svest - a njegovi kolege speleolozi nisu bili daleko iza njega.
Ostalih sedam sada je takođe patilo od istog problema, a troje od njih su se takođe onesvestili dok su čekali da stigne spasilačka ekipa.
Određeni broj iskusnih speleologa koji su bili dovoljno mali da stanu u tunel pokušali su da pomognu u misiji oslobađanja Mosa, ali su objasnili da ih je "odvratan smrad terao nazad“ i da su se borili da mu se približe.
Tragičan kraj
Nakon neuspeha poslednjeg pokušaja spasavanja, Britanca je ujutru 24. marta 1959. godine lekar RAF proglasio mrtvim pošto se nikada nije osvestio - uprkos činjenici da lekari nisu mogli fizički da vide njegovo telo.
Studentov shrvani otac, Erik, proveo je 48 sati marljivo čekajući vesti o sudbini svog sina na ulazu u pećinu i pozvao spasioce da ostave njegovog sina da se odmara u pećini kako nijedan drugi život ne bi bio ugrožen.
Šta se desilo sa pećinom?
Ulaz u donji otvor pećine je tada bio zapečaćen labavim kamenjem iz komore, da mu se više nikada nije pristupilo.
U blizini je dodat natpis u čast pokojnoj mahovini, a deo pećine Peak sada je poznat kao Mosova pećina umesto Stalagmite pećina.
(Kurir.rs/LadBible/I.M.)
NE PROPUSTITE
