Danas je život nezamisliv bez nama osnovnih proizvoda za higijenu kao što je toalet papir, ali postavlja se pitanje, šta su ljudi koristili pre toalet papira?
Uglavnom su se snalazili, radilo se o lišću, travi, paprati, kukuruznim klipovima, kori od voća, školjkama, kamenju, pesku, snegu, vodi, starim novinama... Oni bogatiji su mogli sebi da priušte nešto finije stvari, kao što je čipka, vuna i mirišljava ružina vodica.
Rimljani imali sunđerčić
Ukoliko se prisetite časova istorije iz školskih dana lako vam je pretpostaviti da su to bili Rimljani. Njihovi toaleti na otvorenom zvali su se "latrines", nisu imali pregradne zidove, a tadašnja metoda čišćenja zadnjica danas bi bila nezamisliva.
Bizarnost se zasnivala na tome da su svi koristili isiti sunđerčić koji je bio pričvršćen za štap i zvao se "tersorium". Nakon upotrebe ovaj sunđer bi vratili u posudu napunjenu slanom vodom ili sirćetom. Na kraju su međunožje osvežili ružinom vodicom.
Ovako su to radili Kinezi
Na severozapadu Kine arheolozi su pronašli štapove za ličnu higijenu za koje se veruje kako datiraju od pre otprilike 2.000 godina, a koristili su se tokom dinastije Han.
Nalazili su se na području Tamrin Basin, na kome je pronađeno više od sto mumija. Štapovi su izrađeni od bambusa, a jedan kraj im je umotan u tkaninu kojom se brisala zadnjica.
Prvi toalet papir koristili su u Kini u 6. veku
S godinama je i brisanje zadnjice postalo sofisticiranije. Prva dokumentovana upotreba toalet papira zabeležena je u Kini u 6. veku. Nakon toga je kineski car 1391. godine naredio izradu mirisnih listova za toalet dimenzija 60 puta 90 centimetara za članove svoje porodice.
Grci su koristili grublju metodu
Stari Grci su za održavanje higijene anusa koristili grublje metode: kamenje, koje se nazivali "pessoi" i krhotine od keramike nazvane "ostraka".
Ponekad bi, kao oblik osvete, odlomljeni komadi keramike na sebi imali ispisana imena neprijatelja pa bi se njime simbolično obrisala zadnjica, i tako iskazao stav i mišljenje o nekome. Osim toga, znali su da posežu i za glinom, školjkama, pa čak i kokosovim ljuskama.
Morate priznati da je ovo iskustvo sigurno bilo bolno i da su bili malo ekstremniji od Rimljana budući da su korstili grubu metou.
Amerikanci i Britanci se koristili klipovima kukuruza
Kada su stigli u kolonijalnu Ameriku, Britanci su trebali da se kreativno snađu čime će brisati zadnjicu nakon obavljanja nužde, a najzgodnije se činilo posegnuti za klipovima kukuruza. Ista metoda upotrebljavala se i u drugim krajevima sveta gde raste puno kukuruza. Korišćen je često i na Balkanu, a verujemo da se metoda koristi i danas u mnogim mestima širom sveta za hitne situacije.
Neki se i danas sećaju kako je to izgledalo dok su bili mali - neretko su se kao toalet papir koristile stare novine izrezane na listiće. Bilo je tu i određene doze zabave, jer su ljudi mogli da čitaju odlomke starih vesti dok su sedeli na WC šolji.
I dan-danas mnogi ne koriste toalet papir
Više od 70 odsto ljudi na svetu danas uopšte ne koristi toalet papir. Ako preračunamo taj procenat u broj svetske populacije, ispada da ga ne upotrebljava više od pet milijardi ljudi.
Mnogi bi želeli da ga kupuju, ali to ne mogu da priušte, ili ga uopšte nema u njihovoj blizini, pa i dalje posežu za lišćem, travom, paprati, kukuruznim klipovima, korom od voća, školjkama, kamenjem, peskom, snegom, vodom - kao i njihovi preci.
Kad je nastao papir?
Prvi toalet papir u rolni patentiran je u Americi 1891. godine. Smislio ga je Set Viler.
(Kurir.rs/I.M.)
NE PROPUSTITE
