Ako pitate li gradsku decu odakle dolazi sir, mogli bi da se iznenadite ako dobijete odgovor: “Iz supermarketa!”. Upravo je to jedan od čestih odgovora gradske dece, što je zvono za uzbunu jer pokazuje koliko se udaljavamo od seoskog načina života. Takva situacija preti izumiranjem različitih tradicija, što je nagnalo Pjera Brisona da otvori prvi muzej sira u Francuskoj.
Prosečan Francuz pojede godišnje oko 27 kg sira
Pravo je čudo da u zemlji s preko 400 vrsta sireva do sada nije egzistirao niti jedan muzej posvećen siru. Pjer Brison kaže da je nakon što je doselio u Pariz, pre 15. godina, uočio da je u ovom gradu nekako sve više posvećeno vinu. O popularnosti sira u Francuskoj svedoči statistika, koja kaže da prosečan Francuz godišnje pojede i do 27 kilograma sira. U Francuskoj, uz industrijske sireve, velika je ponuda onih proizvedenih u malim siranama, a koji se prodaju, da tako kažemo, u manjim serijama u specijalizovanim prodavnicama.
Muzej smešten u srcu Pariza
Novi je muzej otvoren u staroj građevini iz 17. veka, a smešten je na svega nekoliko koraka od Notr Dama. Tako da, ako idete u srce Pariza, nećete ga promašiti. Muzej sira je moderan i nudi ne samo interaktivno upoznavanje sireva već i učenje iz prakse. Zanimljivo je da se Pjere Brison, kao sin burgundskog vinara, odmetnuo od porodične tradicije i okrenuo sirevima.
Njegova strast prema siru započela je još u detinjstvu kada je s ocem nedeljom odlazio u lokalnu siranu, a koja ga je fascinirala raznolikošću sireva. Tu su mu se u glavi počela rojiti pitanja o načinu na koji se sirevi proizvode.
Pored prostorija za obuku i edukaciju, muzej ima svoju mlekaru i proizvodi svoj sir, nudi i svoje poslastice, a ima i suvenirnicu. U muzeju ćete moći, ne samo degustirati sireve, već i stručnom kadru postavljati pitanja iz domene sirarstva. Jedna od kustoskinja muzeja, Agata de Seint-Eksupéri, kaže da je posebnost ovih sireva iz malih sirana što nemaju uvek isti ukus za razliku od industrijskih gde su ukusi standardizovani. Brison je svestan da se društvo menja i postaje svesnije i generalno sve zabrinutije za zdravlje i etiku.
"Ako želite da napravite dobar sir, morate da napravite dobro mleko. Da biste napravili jako dobro mleko, morate da imate životinje s kojima se dobro postupa," rekao je Pjer i dodao da ovakvo razmišljanje znači veliki iskorak prema boljoj budućnosti, barem u grani sirarstva.
Sir koji se jede nakon glavnog jela
Ako idete u Francusku svakako morate da probate neki od brojnih sireva. U Francuskoj se sir jede nakon glavnog jela. Servira se na sobnoj temperaturi na daščici s raznim dodacima poput salata, voća, orašastih plodova i sličnog. Imajte na umu da, nakon ovog dela obroka, stiže i dezert da biste ostavili dovoljno mesta za njegovu konzumaciju. Pravi razlog zašto je Brison osnovao Muzej sira je želja da poveća interesovanje novih generacija za sirarstvo, ne bi li ono opstalo u budućnosti. No, Brison ne želi samo da u budućnosti nastavimo da uživamo u ukusima ovih posebnih sireva, već ima nešto i u želji da se zadrži povezanost s prirodom, i na kraju krajeva nastavi da ispisuje istoriju sela na nov, svesniji način.
Cena ulaznica za odrasle je 20 eura (2340 dinara), za decu 13 eura (1520 dinara), a za one koji žive od poljoprivrede, kao i studente ulaz je besplatan.
(Kurir.rs/Povijest/J.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
