Nakon što je Nikolas Pjueš, suvlasnik luksuzne francuske kuće Hermès, šokirao ostale naslednike objavom kako će veliki deo svog bogatstva ostaviti svom vrtlaru, imigrantu iz Maroka, usedilo je novo iznenađenje: deonice koje su činile njegov imetak netragom su nestale pa je i sam na rubu siromaštva.
Zamislite da ste kao naslednik dela ogromnog bogatstva čitav život živeli u raskoši nepojmljivoj prosečnom čoveku, i onda s 81 godinom, gotovo slučajno otkrili kako ste u poznim godinama ostali bez ičega, pa umesto da lagodno uživate u starosti, morate pravdu tražiti na sudu? Ili je gore ako ste siromašni imigrant kojem se pružila prilika dobiti neočekivano nasledstvo, no tada, samo korak do ostvarenja tog neverovatnog dobitka, ipak ostanete bez ičega?
Misteriozni nestanak bogatstva
Te su dve drame, naime, u pozadini priče o nestanku bogatstva Nikolasa Pjueša, koji je planirao veliki deo bogatstva ostaviti svom vrtlaru, 51-godišnjem Marokancu Abdrrazacku Jadilu Butraku. Kad je u tu svrhu hteo prodati svojih 5,7 posto deonica - 4,9 vlastitih te 0,8 od Fondacije koju je osnovao na svoje ime, čija je ukupna vrednost 13 milijardi eura, otkrio je da su nestale bez traga. Gde su i šta se s njima dogodilo, jesu li nekome prodate ili su vraćene unutar kompanije koja je u većinskom vlasništvu holding kompaije naslednika francuskog poduzetnika Terija Hermèsa, Pjuešov advokat nije mogao otkriti. A nije mogao ni dokazati da je za prevaru odgovoran Erkc Frejmond, dugogodišnji finansijski savetnik bogataša, kojeg su prijavili sudu u Ženevi.
Frejmond je brigu o nasledstvu prapraunuka Terija Hermesa vodio od 1998. kad je njegove deonice Hermèsa počeo prebacivati u Švajcarsku banku, glavnu finansijsku ustanovu države u koju se Pješ preselio zbog manjih poreza. Angažman mu je trajao do 2022. i odluke njegovog poslodavca da najveći deo svog nasedstva ostavi vrtlaru koji se sa ženom i svoje dvoje dece marljivo brinuo o njemu tokom pandemije kovida.
‘‘Vrtlaru je novac zaista izrastao na grani‘‘, pisali su tad mediji o odluci bogataša koja je izazvala šok među pripadnicima "old money" bogataških krugova. Nekom siromahu, pa još k tome i imigrantu, ostaviti u nasleđe deo kompanije osnovane 1837. koja je postala dio francuske istorije, činilo se bogohulnim. Frejmond se činio logičnim krivcem: okom te 24 godine imao je otvorene ruke u upravljanju imovinom jer mu je Pjueš u više navrata potpisivao blanko čekove. No, prilika ipak ne čini nužno lopova, pa je sud odbacio prijavu.
‘‘Ogromna prevara čija je žrtva Pjueš ostala je neotkrivena običnim smrtnicima‘‘, gotovo pesnički je objavio sud obrazloživši da apsolutno poverenje koje je Frejmond uživao ne znači automatski da ga je i zloupotrebio. Uostalom, deonice nisu nestale u jednom potezu, već polako tokom godina suptilnim finansijskim transakcijama kojima je s vremenskim razmakom gotovo nemoguće ući u trag. Poverenje koje je Frejmond uživao sud je iskoristio protiv njega. ‘‘Vaša je krivica ako ste mu bez nadzora poverili upravljanje tako velikim bogatstvom‘‘, njihov je zaključak.
Stoga Pjuešu ne preostaje drugo nego krivca tražiti dalje, i već s novim timom advokata najavljuje tužbu.
Umešala se porodica
Nikolas, čija je majka Ivon nosila prezime Hermès, nije, naime, omiljen među članovima tog porodičnog klana. Osim što je izdvojio svoj udeo u vlasništvu kompanije, navijao je da 2010. u vlasnički udeo Hermèsa uđe porodicu Bernarda Arnaulta, vlasnika modnog konzorcija LVMH. Porodica smatra da mu je upravo Nikolas prodao paket deonica s kojima je Arnault započeo borbu za preuzimanje kompanije jer je smatrao kako je kući poznatoj po skupocenim torbama Birkin i Kelly, svilenim šalovima i kožnatoj obući potrebna sveža krv. Njegova je porodica, međutim, osmislila strategiju koja je na kraju uspela sprečiti da Arnault preuzme kompaniju, prisilivši Pjueša da odstupi s mesta člana upravnog odbora. Pa ako su mu zamerili što je u posao koji je u vlasništvu porodice punih 187 godina pokušao uvesti zemljaka Francuza koji potiče iz bogate porodice industrijalaca, kako ne bi bili ljutiti što će toliki novac otići nekom sirotom imigrantu iz Maroka.
Ne bi li bilo bolje da tih 13 milijardi eura, odnosno šest miliona deonica podele između sebe ojačavši tako vlastiti položaj? Ostaje za videti. Nikolas, naravno, neće završiti kao prosjak jer ima vrednih nekretnina i koje može unovčiti. Jedini istinski gubitnik je Abderazak Jadil kojeg je Nikolas naumio usvojiti ne bi li mu lakše ostavio nasleđe: on je ostao bez obećanog novca, kao i bez imanja vrednih pet miliona eura.
(Kurir.rs/Gloria.hr/M.J)
NE PROPUSTITE
