SEKU PRSTE KAKO BI UGODILI BOGOVIMA I POKAZALI DA ŽALE KAD IM NEKO UMRE: Surovi običaji naroda Dani i danas postoje
Narod Dani, koji živi na zapadnom delu Nove Gvineje, imaju zaista jedinstveni proces žaljenja za mrtvima. Tradicija među starijim ženama je da seku delove svojih prstiju da bi pokazali kako žale za smrću voljene osobe.
Ekonomija plemena Dani uglavnom se oslanja na turizam, a njihovi običaji, nošnja i rituali privlače posetioce u njihova sela. Mnogi drevni običaji plemena Dani i danas su prisutni, poput ritualne amputacije prstiju kao simbola tuge i očuvanja tradicije.
Muškarci i žene sakatili su sopstvena tela – odsecali sebi prste – tokom brutalnih praistorijskih religijskih rituala, kako bi ugodili bogu ili bogovima, tvrdi se u novom tumačenju paleolitskih slika na zidovima pećina. U studiji predstavljenoj na susretu Evropskog društva za ljudsku evoluciju, naučnici su dali nov pogled na 25.000 godina stare i misteriozne slike silueta šaka u pećinama Španije i Francuske.
Na više od 200 slika predstavljene su šake bez bar jednog prsta, navodi Gardijan. U nekim slučajevima nedostajao je samo deo prsta, a u nekima i po više prstiju. Pećinski otisci ruku sa nedostajućim vrhovima prstiju ukazuju na ritualnu amputaciju
Tim arheologa predvođen Markom Kolardom, profesorom Univerziteta u Vankuveru Sajmon Frejzer, veruje da je razlog za to mnogo brutalniji.
Postoje značajni dokazi da su ovim ljudima prsti amputirani kako bi se prizvala pomoć natprirodnih entiteta. To nije specifično za jedno mesto ili jedno vreme. Dosta društava i danas ohrabruje ljude da odsecaju prste i to se često radilo kroz istoriju – rekao je on za Gardijan.
Kao primer navodi narod Dani, koji živi na visoravnima Nove Gvineje.
- Žene tamo povremeno odsecaju jedan ili više prstiju nakon smrti najmilijih - sinova i ćerki. Verujemo da su Evropljani radili slične stvari u paleolitskim vremenima, iako se možda tačan sistem verovanja uključen u to razlikovao. Ovo je praksa koja je zabeležena u različitim istorijskim periodima – rekao je on.
Kolard i njegove kolege su tezu objavili i pre nekoliko godina, ali su naišli na kritiku od strane drugih naučnika, čija je teza bila da bi namerno odsecanje prstiju bilo katastrofalno u to doba. Muškarci ili žene bez celih šaka ne bi mogli da se nose sa teškim uslovima života.
Od tada je Kolard, radeći zajedno sa doktorandkinjom Bri Makoli, skupio više podataka za potvrđivanje teze o amputaciji, piše Gardijan.
(Kurir.rs/Telegraf/M.J)
Bonus video:
DO TRILATERALNOG SASTANKA NIJE DOŠLO JER JE PRIŠTINA TO ODBILA Oglasila se delegacija Beograda: Bisljimi nije prihvatio da se razgovara o ZSO