U našem svakodnevnom jeziku često koristimo izraze koji su se toliko odomaćili da retko ko razmišlja o njihovom poreklu. Jedan od takvih izraza je svakako i "pao s kruške", koji se koristi da opiše nekoga ko se ponaša glupo, ludo, naivno ili smušeno.
S druge strane, kada neko želi da naglasi svoju razboritost i mudrost, često će reći: "Nisam pao s kruške." Ali zašto baš kruška, a ne neko drugo drvo, nosi ovaj negativan kontekst?
Odgovor na ovo pitanje krije se u starim narodnim verovanjima, koja su vekovima oblikovala način na koji percipiramo svet oko sebe. Profesor Veselin Čajkanović, čuveni etnolog i filolog, u svojoj knjizi "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama", beleži da srpski narod ima veoma negativan stav prema kruški. U narodnoj tradiciji, kruška se smatra za "zlo drvo", drvo koje privlači zle demone.
Čajkanović objašnjava da se pod kruškom, prema narodnim verovanjima, skupljaju demoni, u njenoj krošnji kriju se veštice, a zbog svoje magijske moći privlači razne mračne sile, pa čak i samu smrt. On sugeriše da je kruška možda u davnoj prošlosti imala bolji status u staroj religiji, ali da se vremenom njen ugled promenio i postala je simbol zla.
Upravo zbog ovakvih verovanja, izraz "pao s kruške" ima posebno značenje. Naime, niko razborit i normalan ne bi želeo da se nađe u krošnji drveta za koje se veruje da je dom zlih sila. Pad sa takvog drveta simbolizuje pad u ludilo, zbunjenost ili naivnost.
Slično tumačenje nudi i poznati srpski lingvista Milan Šipka u svojoj knjizi "Zašto se kaže?", gde objašnjava da se izraz koristi za opisivanje zbunjenog, smetenog ili smušenog ponašanja, dok fraza "nisam pao s kruške" naglašava da osoba nije glupa, naivna ili ograničena.
Dakle, sledeći put kada čujete da je neko "pao s kruške", setite se drevnih verovanja koja stoje iza ovog izraza i simbolike drveta kruške u narodnoj tradiciji.
Ovaj jednostavan izraz u sebi nosi duboku simboliku i odraz je verovanja koja su se prenosila s generacije na generaciju.
(Kurir.rs/SrbijaDanas/M.F.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
