Zatvarali ih u kaveze i bacali banane na njih: Mračna strana istorije o ljudskim zoo vrtovima od koje se ledi krv u venama (FOTO)

Jedna stranica na Instagramu objavila je kartu Evrope na kojoj su prikazane zemlje koje su na svojim teritorijama u nekom trenutku imale takozvane ljudske zoo vrtove, vrtove gde su umesto životinja bili izloženi „egzotični" ljudi, najčešće porobljeni crnci iz afričkih kolonija.

Postoji podatak da je prvu izložbu „divljačkih naroda” napravio Kristofer Kolumbo kada je u Španskom kraljevskom sudu 1492. godine izložio šest Indijanaca koje je zarobio na svom putovanju u Ameriku. Prvi poznati “ljudski zoološki vrt” u Evropi otvoren je ni manje ni više nego u centru zapadnog hrišćanstva Vatikanu u 16. veku kada je kardinal Hipolitus Mediči javno pokazao svoju „kolekciju” Indijanaca, Maora i drugih „egzotičnih” živih eksponata.

Takozvani „ljudski zoo vrtovi" samo su jedan od primera kakvo je stvarno stanje u "civilizovanom svetu" bilo kada govorimo o osnovnim ljudskim pravima. U kavezima su umesto životinja bili najčešće ljudi iz Afrike. Karta evropskih zemalja koje su imale ovakve "vrtove" objavljena na Instagramu vrlo je zanimljiva. Naime, upravo one zemlje koje sebe smatraju centrima civilizacije, demokratije i kulture imale su ove rasističke izume, dakle cela zapadna Evropa izuzev Irske, severna Evropa sve do Finske kao i južna Evropa. Na Balkanu takve tvorevine nisu postojale, kao ni u istočnoj Evropi koja je bila pod ruskim uticajem.

Rasističke izložbe ljudi afričkog porekla održavale su se u Parizu, Hamburgu, Antverpenu, Barseloni, Londonu, Milanu, Vašavi i u nebrojeno mnogo drugih evropskih gradova. Mnogi su namamljeni u Evropu lažnim obećanjima, samo da bi bili prikazani kao „divljaci" u ponižavajućim uslovima.

Ono što je posebno šokantno je to da je „ljudski zoo vrt" postojao u današnjoj nezvaničnoj prestonici Evropske unije Briselu sve do 1958. godine! Naime, Belgija, čiji je glavni grad Brisel, kolonizovala je Kongo koji je bio proglašen za privatan posed belgijskog kralja Leopolda II čijom je krivicom u Kongu umrlo između 10 i 15 miliona ljudi.

Leopold je u leto 1897. godine „uvezao" 267 ljudi iz Konga u Brisel da bi bili izloženi oko njegove kolonijalne palate u Tervurenu. Veslali su na kanuima na kraljevskom jezeru, a 1,3 miliona Belgijanaca ih je posmatralo hodajući preko mostova od konopaca. Leto je bilo vrlo hladno, pa je sedmoro ljudi iz Konga umrlo od upale pluća i gripa, a njihova tela su sahranjena u neobeleženoj zajedničkoj grobnici na lokalnom groblju.

Popularnost „ljudskog zoo vrta" bila je tako velika da je uspostavljena stalna postavka. Isprva se zvala Muzej Konga, a ubrzo je prozvana Kraljevskim muzejom Centralne Afrike.

Zanimljivo je poređenje sa Srbijom, a kasnije i Jugoslavijom. Naime, u Srbiji je 1835. donet Sretenjski ustav koji je stupanjem na srpsko tlo svakog roba istog trenutka oslobađao ropstva trajno i davao mu mogućnost da konačno živi svoj život kako želi, oslobođen okova.

Posleratna Jugoslavija je negovala prisan odnos sa afričkim državama. Afrički studenti dolazili su u Beograd na studije, a posle ubistva Patrisa Lumumbe, prvog premijera nezavisnog Konga 1961. godine, u Beogradu su u znak protesta održane velike demonstracije koje su se pretvorile u nerede. Zauzeta je i opljačkana belgijska ambasada (jer se smatralo da su Belgijanci, kao bivši kolonisti, umešani u ubistvo Lumumbe). Lumumba je ostao simbol borbe afričkih naroda protiv kolonijalizma.

Samo dve godine ranije, u Briselu je održana izložba afričkih crnaca. Postavljeno je "tipično" selo gde su ljudi iz Konga provodili dane baveći se svojim zanatima i praveći kolibe, dok su ih posmatrali beli muškarci i žene sa ivice ograde. Ako zatvoreni ljudi nisu reagovali, posetioci su bacali novac ili banane preko ograde.

Postojanje „ljudskih vrtova” pravdano je upoznavanjem drugih kultura i ljudi, ali niko nikada nije spominjao odnos i tretman koji su u njima imali imali “eksponati”. Kongo je 1960. izborio nezavisnost od Belgije, a kako je i interesovanje za ovaj vid „zabave” opao, ljudski zoološki vrtovi pali su u zaborav.

Ove jezive atrakcije bile su popularne u mnogim evropskim državama. Svoju najveću popularnost ovaj nehumani vid zabave doživeo je u 19. veku. Ostao je zabeležen podatak da je samo „izložba” u Varšavi privukla skoro 300.000 posetilaca tokom ’80-ih godina 19. veka.

Svetske izložbe crnaca organizovane u Parizu 1878. i 1889. godine sadržale su i „selo crnaca” („Negro Village”). Preko 28 miliona ljudi došlo je da vidi oko 400 urođenika iz Afrike koji su držani u kavezima i kao takvi predstavljali veliku atrakciju sajma.

Nemac Karl Hagenbek je bio među najpoznatijim „lovcima“ na „eksponate“ za ljudske zoo vrtove. On je išao na ekspedicije po stranim zemljama, sa kojih je dovodio ljude i životinje za svoju „evropsku kolekciju“. U svojim memoarima govorio je o svojim „poduhvatima“ sa neskrivenim ponosom: „Bila mi je čast biti prvi čovek u civilizovanom svetu koji im je predstavio druge rase.“ Zoološki vrt u Hamburgu i danas nosi njegovo ime.

Na londonskom stadionu Vembli, na kom se danas održavaju razne manifestacije, od sportskih do muzičkih, na izložbi 1925. milioni su zurili i iščuđavali se nad domorocima dovedenim iz kolonija.

U Lisabonu, još 1940. godine, „autohtoni glumci" su bili izloženi kako bi veličali portugalsku kolonijalnu eru pod Salazarovom diktaturom. U Belgiji su protesti protiv kolonijalnih zločina bili glasni, ali polovina stanovništva i dalje veruje da je kolonijalizam doneo više koristi nego štete.

Poslednji zabeležen primer rasističkih vrtova u Evropi bio je u Francuskoj. Samo nekoliko kilometara od grada Nanta, danas se nalazi zoološki vrt koji privlači nekoliko stotina hiljada posetilaca godišnje. Nosi naziv „Planète Sauvage" („Divlja planeta“) i u njemu su uglavnom životinje iz afričke savane. Ali, pre 30 godina ovo mesto je imalo sasvim drugačiji identitet. Menadžer parka, Deni Loran, odlučio je da napravi celo selo u parku, sa sve putevima, kolibama i ljudima kao njihovim stanovnicima.

Zapanjujuća priča o tome kako se ovaj rasistički projekat ostvario u Francuskoj krajem XX veka je tema dokumentarca pod naslovom "Le village de Bamboula" („Bambulino selo“), snimljenog za lokalnu TV stanicu "France 3"

Vlasnik parka Loran je otputovao na Obalu Slonovače, zapadnoafričku zemlju i nekada francusku koloniju. Dvadeset pet stanovnika Obale Slonovače, uključujući decu, tada je angažovano i poslato u Francusku da zabavlja posetioce parka i povede ih na putovanje u izmišljenu verziju Afrike. „Ovaj safari je ostvarenje sna za posetioce koji žude da se susreću sa egzotičnim divljim životinjama“, rekao je nasmejani Loran novinarima na dan otvaranja sela, 14. aprila 1994. „U današnjem sumornom, stresnom svetu, svima nam je potrebno da vidimo kako se naši snovi ostvaruju.”

Ljudi iz Obale Slonovače imali su zadatak da izgrade sopstvene kolibe od gline i slamnate krovove za Bambulino selo, ali ove kuće nisu bile samo za dekoraciju – morali su stvarno da žive u njima i spavaju na dušecima položenim na zemlju dok su ih posetioci fotografisali.

Krajem 1994. godine, organizacija „Ne ljudskom zoološkom vrtu” je podnela tužbe sudovima, pa je ovo "selo" ubrzo bilo zatvoreno.

(Kurir.rs/M.F.)

Bonus video: