Ljudsko telo se posle smrti celo raspadne, ali samo jedan deo je večan: Evo šta se dešava s organima i šta prvo propada

Mozak čoveka propada brzo, kao i ostali organi nakon smrti. Međutim, koliko god godina da je prošlo jedan deo tela će ostati večan, a to su zubi. Verovali ili ne, ljudskom telu potrebno je sto godina da se u potpunosti raspadne, a zubi će preživeti i to.

Naše telo sastavljeno je od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija. Kad se stavi na papir ove brojke su enormne. Svaka ova ćelija postepeno i nezavisno propada nakon smrti.

Već nakon 2 dana od smrti mikrobi preplavljuju celo telo, proizvodeći otrovne gasove, kao što su amonija, sumporvodonik. To je glavni razlog zbog kojeg telo smrdi.

Kad nestane kiseonika, počinju da propadaju organi kojima je on najpotrebniji, a to je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 odsto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru i otpuštaju je.

To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima,navodi Business Insider.

Imunološki sistem više nije u stanju da kontroliše mikrobe koji obično pomažu u probavi, oni se šire. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi za razgradnju masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvni sudovi, a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okup razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu.

Pauza, a onda...

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

Može doći i do mumfikacije

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako svo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.

Zanimljiva činjenica jeste da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti. Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

(Kurir.rs/I.M.)