Nakon pola veka pronađeno telo nestalog rudara: Unuk nikada nije odustao da sazna šta se desilo njegovom dedi "Brutalno je ubijen"
U januaru 1967, rudar Alfred Svinsko (54) je ušao u spoljni toalet lokala u Derbiširu, a onda je nestao zauvek.
Alfredov unuk Rasel Loubridž je odrastajući znao da nikada ne treba da pominje temu o tome šta se dogodilo njegovom nestalom dedi, koji je hladne noći u januaru te 1967. godine dao svom sinu Gariju 10 šilinga za poslednje porudžbine, zatim otišao do spoljnog WC-a kafića - i nestao bez traga.
Većina je mislila da je ponosni rudar koji je bio u lošim odnosima sa svojom dugogodišnjom suprugom, pobegao od nje i šestoro dece. Samo Gari, Raselov ujak i Alfredov sin odbijao je da poveruje da bi on mogao da napusti svoju porodicu i nikada nije prestao da se nada da će ponovo videti svog oca - sve do dana kada je preminuo 2012. godine.
Kako je Gari preminuo, Rasel koji je imao samo četiri godine kada je Alfred nestao, mislio je da nikada neće otkriti istinu. Onda je na društvenim mrežama prošle godine naišao na policijsku objavu o telu koje je iskopano u polju jednog farmera i prepoznao jednu od dugih čarapa svog davno izgubljenog dede pre 56 godina.
To je bio šokantan početak godine koja je razjasnila decenije nesigurnosti - ali mu je takođe ostavila pitanja na koja se boji da nikada neće dobiti odgovore. Sudbina Alfreda Svinskog bi i dalje bila nepoznata da farmer nije iskopao jarak pored šume pored svog polja kako bi odvratio motocikliste koji su mu u aprilu prošle godine uništavali zemlju.
Pozvao je policiju nakon što su ljudske kosti i odeća muškarca, zakopani 6 stopa duboko, počeli da padaju sa grablji njegovog bagera. Traumatske povrede na skeletu kasnije su pokazale da je muškarac, koji je još imao novčiće u svom džepu, bio brutalno ubijen.
Rasel, koji živi nekoliko kilometara od polja i koji je prolazio pored njega stotine puta, se prisetio: “U početku nisam obraćao mnogo pažnje, ali onda je policija objavila fotografiju para različitih čarapa i imao sam neverovatan flešbek, posebno sa crnom čarapom.
“Odjednom sam se setio da sam kao dete oblačio čarapu mog dede i povlačio je tako da mi peta dođe pravo do kolena. Pozvao sam policiju i oni su došli da uzmu DNK bris. Tada smo saznali da je to zaista bio Alfred. Bio sam šokiran i zapanjen.
“Ispostavilo se da je te noći nosio različite čarape. Pomislio sam ‘Jadan čovek, napustio je ženu i bio je u lošoj situaciji, bio je u privremenom smeštaju i čarape mu nisu bile ni na kraj pameti.’ Ili možda je to bila samo jedna od njegovih nogu i nosio je po dve čarape na svakoj. Bila je zima.”
Rasel kaže da verovatno ne bi znao ništa o svom dedi da nije bilo Garija, njegovog ujaka i Alfredovog sina, s kojim je delio ljubav prema trkama golubova - što je takođe i Alfred voleo.
“Moja majka nikada nije pričala o njemu, niti moja baka, to je uvek bio samo ujak Gari. Moguće je da je bilo nekih nesuglasica u porodici jer je otišao iz kuće oko godinu dana ranije. Alfred je mogao da postane prilično nepredvidiv nakon nekoliko piva i izazivao je prilično puno svađa. Ostali su to ostavili po strani i nastavili sa svojim životima. Ali Gari nikada nije prestajao da priča o njemu i često je govorio, ‘Voleo bih da znam gde mi je tata’", rekao je Rasel.
“Rekao je da će se vratiti u Pinkston i tražiti po pomoćnim zgradama, napuštenim objektima, jarkovima i starim bunarima, svuda gde je Alfred mogao da padne ili da bude stavljen, i nikada nije odustao. Čak i kada je ostario, išao bi da traži, dok je još imao snage."
“Uvek je mislio da se desilo nešto zloslutno. Bio je samo običan jednostavan čovek. Nije imao pasoš, vozačku dozvolu niti automobil. Nije mogao da započne novi život negde drugde. Gari se mnogima obraćao, angažovao je i advokate, čak je platio privatnog detektiva, ali sve bez uspeha i sve to je nosio sa sobom do svoje smrti", nastavio je Rasel svoju ispovest.
“Kada je umro ujak Gari, moje prve misli su bile, ‘Oh, Bože, šta će sada biti? Nikada nećemo saznati šta se stvarno desilo.’ Kada sam čuo za telo, znao sam da moram da se javim, čak i ako ostatak porodice nije hteo. Morao sam to da uradim zbog Ujaka Garija", dodao je Rasel.
Kada se Alfred razveo od supruge, koja je sa njihovom decom i unucima, uključujući Rasela i njegovu majku Džuli, preselila u obližnje mesto, Gari je nastavio da se viđa sa ocem.
Januara 1967. godine, u petak, bio je dan za isplatu u rudniku, prema rečima Rasela:“Gari je te noći izašao sa prijateljem i sreo se sa dedom u pabu. Seća se da mu je tata dao 10 šilinga da uzme poslednje pivo i zatim ga je video kako izlazi. Pretpostavio je da ide do spoljnog WC-a i da će se ubrzo vratiti. Narednog jutra, čovek kod kojeg je Alfred stanovao došao je kod nas da ga potraži, jer se nije vratio te noći, a to je bio dan kada je trebalo da plati stanarinu. Pomislio je da je pobegao kako bi izbegao plaćanje.”
Šuma u kojoj je pronađeno telo Alfreda bila je poznato mesto za homoseksualne veze u 60-im godinama kada je homoseksualnost bila ilegalna.
“Da li su ga zakopali tamo jer su znali da niko ne bi smeo da prijavi bilo šta sumnjivo policiji? Ili je deda saznao da je čovek koji ga je ubio bio gej i ubijen je da ne bi mogao da otkrije?” razmišljao je Rasel.
“Policija takođe veruje da je ko god je to uradio imao automobil, zbog udaljenosti do polja, a nije bilo puno automobila na putu u to vreme. Da li su ga prvo ubili, ili su ga prevarili da se odveze, pa su ga negde zaustavili i izvršili ubistvo?", zapitao se.
Možda je najveći udarac, međutim, saznanje policije o glavnim osumnjičenima. Obojica su preminuli i ne mogu se imenovati, ali Rusel je dobar prijatelj sa unucima obojice osumnjičenih za dedino ubistvo. “To su ljudi s kojima imam svakodnevni kontakt. Stvarno me pogodilo,” kaže on.
Jedan od osumnjičenih imao je istoriju nasilja i krađa. Neke od povreda pronađenih na njegovom telu bile su slične onima koje je naneo muškarcu koji je bio osuđen za napad u aprilu 1966. godine, prema policiji.
Rasel kaže: “Moj ujak je već sumnjao u jednog od njih. Uvek je mislio da je on glavni osumnjičeni i čak ga je mnogo puta izazivao tokom godina."
“Ali, ne slažem se s policijom u vezi s drugim osumnjičenim. Ne mogu da poverujem da je i on bio uključen. Policija je pratila evidenciju i kaže da je njihov sukob bio vezan za novac. Ne znam zašto, jer je deda imao dobro plaćen posao.”
U januaru, porodica je konačno sahranila Alfreda - iznad sina Gerija i pored ćerke Kerol i supruge Kerolajn, koja se nikada nije ponovo udala. Rasel kaže: “To je neka uteha za porodicu, da znaju da ih nije napustio i da više nije izgubljen. Ali je strašno tužno što jadni ujak Gari nikada nije saznao šta se desilo s njim.”
Dok je misterija koja je progonila njegovu porodicu decenijama razrešena, ostaje mnogo neodgovorenih pitanja.
“Sada je tu pitanje zašto, zašto je neko učinio to njemu? Nikada nije uznemiravao nikoga, osim možda svoje kolege ljubitelje golubova. Nije bio nasilna osoba, nije se svađao, i bio je poznat po svojoj velikodušnosti. Prosto ne razumem zašto bi neko želeo da ga ubije", pita se Rasel.
“Verujem da neko, negde, zna istinu. Može biti da je ko god je to uradio ćutao čitavog života i napravio priznanje na samrtnoj postelji, a možda njihovi sinovi ili ćerke znaju nešto ali ne žele da kažu. Moja briga je da će policija zatvoriti slučaj i nikada nećemo saznati. Nadam se samo da će se neko javiti kako bi Alfredova porodica konačno mogla da pronađe mir.”
Pomoćnik načelnika policije rekao je: “Alfred je umro na najstrašniji mogući način. Ne samo da je pretrpeo nasilne povrede, već je zatim bio zakopan u polju kako ga niko ne bi pronašao. Ono što čini ovaj zločin uznemirujućim je što je prošlo više od 50 godina da se njegovi ostaci pronađu i da se njegova porodica ponovo ujedini sa svojim voljenim kako bi mogao da bude pravilno sahranjen."
“Naravno, biće malo utehe za njegovu porodicu jer još uvek postoji mnogo neodgovorenih pitanja o tome šta se desilo te noći i o motivu njegovog ubistva. Mnogi ljudi koji su mogli biti sa Alfredom te noći, ili su poznavali Alfreda, više nisu živi i možda nikada nećemo imati potpunu sliku o tome šta se desilo u januaru 1967."
“To sigurno nije umanjilo našu odlučnost da istražimo ovaj zločin i da ne ostavimo kamen na kamenu u potrazi za njegovim ubicom ili ubicama. Tokom naše istrage identifikovali smo dva potencijalna osumnjičena koja bi, pod normalnim okolnostima, da je Alfred ubijen danas, bila uhapšena i dovedena na ispitivanje", rekao je pomoćnik načelnika i dodao:
„Nastavićemo da istražujemo ovaj zločin i da istražujemo sve nove i postojeće mogućnosti koje su nam na raspolaganju. Molimo one koji imaju više informacija o Alfredovoj smrti da se jave i učine pravu stvar, pomažući ovoj ožalošćenoj porodici da dobije odgovore koje hitno treba i zaslužuje".
Bonus video:
"SRBIJU I NJEN RAZVOJ NE SMEMO DA ZAUSTAVIMO" Oglasio se Vučić i poslao snažnu poruku: "Daću sve od sebe u naredne dve godine..." (VIDEO)