"Ako moja noga ode, sam ću sebi presuditi" Tito uporno odbijao amputaciju, morali da kriju njegov pištolj, a ovo su mu bile poslednje reči
Tito je navodno odbijao da prihvati dijagnozu, ali nakon nekog vremena osetio strašan bol u nozi.
Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980, a mnogi ne znaju kako su izgledali njegovi poslednji trenuci. Njegov lični lekar Milomir Stanković napisao je knjigu "Tito između života i smrti" i dao intervjuje u kojima je, između ostalog, otkrio njegove poslednje rieči.
A ovako je sve počelo - Stanković je ispunio naredbu i ostavio svoju suprugu u Beogradu i nije je video šest meseci, jer je bio na poverljivom zadatku. Pored Tita bio je u njegovim poslednjim danima, a pre nekoliko godina je u intervjuu za RTS rekao kako je on prvi postavio Titu dijagnozu koja ga je koštala života.
Takođe, otkrio je i detalje oko amputacije Titove noge za koju kaže da je došla prekasno. Kazao je i kako je sve oko Titovog lečenja bilo u tajnosti i da nije mogao da prihvati svoju dijagnozu.
"Radilo se o okluzivnoj angiopatiji koja nije bila posledica dijabetesa. To je bilo na butnoj arteriji i bila mu je ugrožena noga. Ja sam bio odgovoran i nešto sam morao da učinim pa sam pokušao da ga nagovorim da ga pregleda lekarski konzilijum", prisetio se Stanković.
Tito je navodno odbijao da prihvati dijagnozu, ali nakon nekog vremena osetio strašan bol u nozi. Nakon nagovaranja dozvolio je da ga pregledaju dva stručnjaka, jedan s istoka, drugi sa zapada. Oni su, kako govori Stanković, zaključili da je Tito u dobrom stanju, ali da mu je noga ugrožena. Kako on nije pristajao ni na šta drugo osim lekova, sugerisali su da se pokuša jednom premosnicom, ali da ga treba upozoriti da će, ako to ne uspe, uslediti amputacija.
"Rekao nam je: ‘Ako moja noga ode, ja ću sam sebi presuditi’. Kad je morao da ide u bolnicu, sakrili smo mu pištolj koji je tajno čuvao", otkrio je lekar i dodao da niko nije smeo da kaže da je amputacija neizbežna.
"Terapiju koja ne deluje produživali su unedogled. I sve je bilo tako dok se noga nije osušila, kad se osušila, ona je otrovala organizam", rekao je.
Nakon amputacije bio je zadovoljan jer je bila uspešna, ali odugovlačenje zahvata uzelo je svoj danak.
"Pokušavali su da ga spasu na sve moguće načine - infuzijama, transfuzijama. Kad je video da je sve propalo, njegove poslednje reči bile su: ‘Šta bi sve ovo trebalo da znači?!’. E sad, ne znam da li se to odnosilo na neke njegove odluke ili na lekare koji su mu obećavali da će terapija uspeti… Sredinom februara 1980. Tito više nije mogao da govori i do kraja je bio u veštačkoj komi", ispričao je Stanković, koji je preminuo krajem 2019. godine.
Bonus video
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti