Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik

Manastir Gračanica jedan je od najlepših i najznačajnijih srpskih manastira na Kosovu i Metohiji. Izgradio ga je kralj Stefan Uroš II Milutin oko 1315. godine i posvetio ga Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir je pod zaštitom Uneska kao ugrožen spomenik svetske baštine, uz Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju i Bogorodicu Ljevišku.

Dečak stoji na crvenom jastuku koji je izvezen žutim trakama sa floralnim motivima, obučen je u dugačku crvenu tuniku ukrašenu biserima sa uskim rukavima koja se završava okovratnikom, narukvicama i našivcima na podlakticama. Na grudima mu je ukrašen žuti loros, zelen sa unutrašnje strane, protkan zlatnom žicom, sa umetnutim biserima i dragim kamenjem. Ispod duge haljine proviruje crvena obuća sa šiljatim vrhovima.

Radeći Todorov lik, slikar je ostvario izuzetno uspelo delo. Ljupkost u izrazu dopunjena je izduženošću figure, plemenitošću u oblicima, nenametljivošću molitvenog gesta i zaustavljenim pokretom. Željom da se zabeleži fizička sličnost preko naglašavanja portretskih crta podvučen je duševni izraz blagosti dečaka. Ovaj portret pripada najboljim delima prve polovine 15. veka, piše Branislav Todić u knjizi „Gračanica – slikarstvo“

Sticajem okolnosti, slikarstvo iz doba Đurđa Brankovića (1427–1456) veoma je slabo očuvano, u fragmentima koji više dozvoljavaju da se nasluti umetnička delatnost tog perioda, nego što daju njenu pravu sliku. Sudeći po minijaturama, ikonama i zidnim slikama ovih godina se još uvek neguje ona umetnost koja je svoj puni izraz dobila u spomenicima Lazarevića, dok je slikarstvo u zadužbinama Brankovića na Svetoj Gori sledilo drugu tradiciju, nezavisno od likovnog nasleđa u Srbiji.

Slikar portreta Todora Brankovića u Gračanici oslanjao se u punoj meri na vrednosti ostvarene nešto ranije u srpskim spomenicima.

O Todoru istorija malo zna. Gračanički natpis precizira da je Todor sin Đurđa i Jerine iz braka koji je sklopljen 1414. godine. On je najverovatnije njihov najstariji sin, rođen oko 1415. ili koju godinu kasnije, pa bi, sudeći po uzrastu, mogao da bude naslikan između 1425. i 1430. godine.

Da je Todor prvorođeni Đurđev i Jerinin sin govori i njegova odeća na gračaničkom portretu, jer takvu nose naslednici prestola. To, istovremeno, znači da portret nije mogao da nastane pre 1427. godine kad je Đurđe Branković postao vladar Srbije.

Ipak, činjenica da Todor nije sahranjen u Gračanici unosi nejasnoće u datum i razloge slikanja njegovog portreta na ovom mestu. Povod za njegovo predstavljanje mogla je da bude smrt ili samo neki prilog koji je despot Đurđe dao Gračanici, za zdravlje ili, ako je Todor već bio pokojni, za dušu svog sina, na šta upućuje riječ “molenije”.

Smisao ove slike u Gračanici ostaće, verovatno, nerazjašnjen, jer je Todorov portret u nekadašnjoj niši na zapadnom zidu južnog paraklisa verovatno bio u vezi sa još nekim likovima u njoj, od kojih ništa nije očuvano, navodi Branislav Todić u knjizi „Gračanica – slikarstvo".

Bez obzira na to, može se verovati da mesto za postavljanje Todorovog lika nije slučajno odabrano, jer se u ranom 15. veku sigurno dobro znalo da je prostor južnog paraklisa posvećen Bogorodici Zastupnici, majci Božjoj koja najdirektnije posreduje između ljudi i Hrista.

Obdarujući manastir Gračanicu, Đurđe i Jerina su upravo dali da se naslika Todorov portret u stavu "molenija" na ulazu u prostor posvećen Bogorodici Zastupnici.

(Kurir.rs/M.F.)

 Bonus video: