Njegov izum pre 140 godina odbacili, a danas ne možemo da zamislimo život bez ovog predmeta: Da li znate gde i kako je nastala hemijska olovka?
Iako je njegov izum mogao da se koristi za pisanje po grubim površinama poput kože, kao što je prvobitno nameravao, pokazalo se da je previše grub za pisanje na papiru. Bez komercijalne isplativosti, njegov potencijal nije bio iskorišćen i patent je na kraju istekao.
Na današnji dan 1888. godine jedan Amerikanac patentirao je nešto bez čega ne možemo da zamislimo život decenijama unazad. U pitanju je hemijska olovka, a osmislio ju je Džon Dž. Laud, advokat i pronalazač.
Džon je pokušao da napravi instrument za pisanje koji bi mogao da piše na kožnim proizvodima, što tada uobičajena nalivpera nisu mogla. Njegova olovka imala je malu rotirajuću čeličnu kuglu, koja je bila fiksirana u ležištu. U patentu je naveo:
„Moj pronalazak se sastoji od poboljšanog rezervoara ili naliv-pera, posebno korisnog, između ostalog, za obeležavanje grubih površina kao što su drvo, grubi papir za umotavanje i drugi predmeti gde se obična olovka ne može koristiti.”
Iako je njegov izum mogao da se koristi za pisanje po grubim površinama poput kože, kao što je prvobitno nameravao, pokazalo se da je previše grub za pisanje na papiru. Bez komercijalne isplativosti, njegov potencijal nije bio iskorišćen i patent je na kraju istekao.
Bilo je potrebno još mnogo godina i patenata da moderna hemijska olovka dođe na tržište, a prva osoba koja je, 50 godina nakon Lauda, patentirala hemijsku olovku bio je Laslo Jožef Biro, mađarsko-argentinski pronalazač koji je patentirao prvu komercijalno uspešnu hemijsku olovku.
Ko je bio Džon Laud?
Rođen je u Vejmutu, u saveznoj državi Masačusets 1844. godine. NaHarvarduje diplomirao pravo 1866. a posle nekoliko godina primljen je u advokatsku komoru okruga Safok. Godine 1871. pridružio se ocu kao pomoćni blagajnik u "Union National" banci.
Nakon očeve smrti 1874. godine, Laud je preuzeo njegovu poziciju blagajnika i ostao je na tom mestu sve do ostavke 1895. godine zbog zdravstvenih razloga. On je sve vreme bio veoma zainteresovan za nauku i izume, pa osmišljavanje hemijske olovke nije jedini njegov izum. Laud je takođe registrovao patente za top za petarde (1888) i igračku "dečji top" (1887).
Bio je u braku sa Emili Vikeri od 7. novembra 1872. do njene smrti 1911. godine. Par je imao osmoro dece. Umro je u svom domu u Vejmutu 1916. godine, a sahranjen je na seoskom groblju.
(Kurir.rs/M.F.)
Bonus video:
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati