Patrijarh Pavle rešio dilemu: Da li se za Aranđelovdan kuva žito? Vernici su godinama u zabludi, a ovo je jedini pravi odgovor
Pre svega važno je naglasiti da se Sveti Mihailo, poznatiji kao Aranđelovdan smatra živim svecem, pa zbog toga mnogi vernici smatraju da se uoči ovog praznika i slave ne kuva slavko žito.
Veliki pravoslavni praznik posvećen Sv. Arhangelu Mihailu slavi se 21. novembra i u narodu je takođe poznat pod imenom Aranđelovdan. U srkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, a važi za jednu od najčešće slavljenih slava u Srbiji, odmah nakon Svetog Nikole.
Međutim, ova slava je po jednom drugačija. A reč je o žitu, koje se tradicionalno kuva za slavu. Da li treba kuvati žito otkrio je Patrijarh Pavle.
Pre svega važno je naglasiti da se Sveti Mihailo, poznatiji kao Aranđelovdan smatra živim svecem, pa zbog toga mnogi vernici smatraju da se uoči ovog praznika i slave ne kuva slavsko žito. Slavsko žito je tradicija i kao takva važnija stavka nego cela slavska trpeza počevši od kolača, pite do slične stvari.
Zbog toga se cesto vode polemike, i dok jedni tvrde da treba, drugi kažu ne, a evo šta je o tome u svojoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere" napisao upokojeni Patrijarh Pavle.
"Žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, "u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri". Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.
Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtava koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino)."
(Kurir.rs/I.M.)
Pogledajte kako se slavi slava u Nišu:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore