Snimak srpskih mališana posle I svetskog rata tera suze na oči: Mnoga deca ostala su bez roditelja, a evo kako su izgledala prvog dana škole (VIDEO)
Veliki broj mališana je u toku Prvog svetskog rata umro u logorima, mnogi su hvatani i ubijani na zverski način, a mnogi od njih su ostali bez porodice. Prema nekim podacima, posle rata je bilo oko 40.000 dece siročadi.
Fejsbuk stranica „Restauracije starih fotografija i videa“ objavila je jedan snimak iz vremena neposredno posle Prvog svetskog ratakoji je kolorizovala i restaurirala. Na snimku su posleratna deca u Srbiji koja idu u školu.
Prvi svetski rat je do tada bio najrazorniji rat koji je pogodio Evropu. Srbija je u tom ratu procentualno izgubila najviše stanovnika, čak trećinu ukupnog stanovništva i 60% muške populacije - oko 1.250.000 ljudi.
Posle Prvog svetskog rata, život srpske dece bio je veoma težak zbog razaranja koje je rat doneo. Mnoga deca ostala su bez svojih očeva, a često i bez oba roditelja. Rat je ostavio duboke posledice na društvo, ekonomiju i infrastrukturu Srbije, a deca su bila među najranjivijim kategorijama stanovništva.
Mnogi domovi su bili uništeni, a porodice osiromašene, pa su deca živela u teškim uslovima bez adekvatne odeće, hrane i higijenskih sredstava. Siromaštvo je najviše bilo izraženo u seoskim delovima zemlje jer je većina porodica zavisilo od poljoprivrede koja je bila devastirana ratnim događajima.
Oni koji su preživeli golgotu i stradanje u Prvom svetskom ratu u Srbiji, morali su da nastave svoj život tako što su ponovo obnavljali svoja domaćinstva i stvarali porodice. Deda rođena nešto pre Velikog rata ili u ratnim godinama, nisu znala šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršnjaka danas. Uz redovne školske aktivnosti, na njihovim malim plećima, bili su teški poslovi poput kopanja, oranja, berbe kukuruza, vršidbe žitarica, kao i sve one radnje koje su se podrazumevale kao neophodne za opstanak jednog domaćinstva na selu.
Ratni sukobi, bolesti i glad odneli su mnoge živote. Sirotišta su postala česta pojava, a crkva, dobrotvorne organizacije i međunarodne humanitarne misije trudile su se da pomognu.
Veliki broj mališana je u toku Prvog svetskog rata umro u logorima, mnogi su hvatani i ubijani na zverski način, a mnogi od njih su ostali bez porodice. Prema nekim podacima, posle rata je bilo oko 40.000 dece siročadi.
Mnoge međunarodne organizacije, poput Crvenog krsta i Saveza za pomoć deci, organizovale su humanitarnu pomoć. Deca su dobijala odeću, hranu i osnovnu medicinsku negu. Organizovane su i akcije zbrinjavanja siročadi u inostranstvu, posebno u zemljama poput Čehoslovačke i Francuske.
Deca su često nosila traume zbog nasilja i gubitaka koje su doživela tokom rata. Ratna siročad i deca vojnika bila su posebno pogođena, a takvih je bilo mnogo. Iako je situacija bila teška, posleratni period bio je i vreme obnove. Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, država je preduzela prve korake za obnovu zemlje, uključujući pomoć deci i razvoju školstva.
(Kurir.rs/M.F.)
Britanci hteli da zaustave I svetski rat predajom Beograda:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore