"Želeo sam da budem inženjer, ali otac to nije dopuštao" Otkriven tekst Nikole Tesle u kom je opisao svoje detinjstvo "Konj je ubio mog brata"

Veliki srpski naučnik Nikola Tesla je 1919. godine da napisao autorski tekst za časopis "Električni eksperimenti: Nauka i pronalasci". Serijal tekstova koje je naučnik napisao za ovaj časopis nisu se bavili stručnom tematikom, već ličnim životom najvećeg uma sveta. Tesla je u tekstovima opisao retke detalje iz svog života, među kojima je i tragičan gubitak rođenog brata koji ga je oblikovao.

U pokušaju da ponudim hronologiju svojih radova u ovom serijalu članaka, morao sam da promislim, nerado, ključne momente iz svoje mladosti i okolnosti i događaje koji su uticali na moju karijeru. Tek kada sam odrastao sam shvatio da sam pronalazač, i to zahvaljujući više razloga."

Događaji iz detinjstva naučnika uticali na njegov rad

"Na prvom mestu, imao sam brata, čija je prerana smrt devastirala moje roditelje. On je patio od tog retkog fenomena koji biološka ispitivanja nisu uspela da objasne.

Imali smo konja kojeg smo dobili na poklon od dragog prijatelja. Bio je to predivan primerak arapske rase, pametan skoro kao jedan čovek. Cela porodica ga je čuvala i obožavala, a on je jednom prilikom i spasao život mome ocu. Jedne zimske noći, moga oca su zvali da po hitnoj dužnosti ide u planinu, na kojoj je bilo vukova. Konj se preplašio i pobegao, tako agresivno zbacivši mog oca na zemlju. Životinja je stigla kući premorena i sva u krvi, ali se ubrzo vratila po mog oca, koji se upravo bio probudio iz nesvesti, ne znajući da je nekoliko sati ležao u snegu.

Ovaj konj je odgovoran za povrede moga brata, od kojih je preminuo. Bio sam svedok tragičnoj sceni i, iako je prošlo 56 godina od tada, još uvek se kristalno jasno sećam svega."

Roditelji patili zbog gubitka prvog sina

"Sve što sam radio samo je podsticalo da moji roditelji sve oštrije osete gubitak (njihovog drugog sina). Zbog toga sam odrastao sa malo samopouzdanja. Međutim, bio sam daleko od glupog dečaka, sudeći po jednom incidentu kojeg se jasno sećam.

Jednog dana, lokalni zvaničnici prolazili su ulicom na kojoj sam se igrao sa drugim dečacima. Najstariji od ove gospode zastao je i dao po jedan srebrenjak svakome od nas. Prišao je meni i zapovedio mi je da ga pogledam u oči. Pogledi su nam se sreli, ispružio sam ruku da primim taj veoma cenjeni novčić, kada je, na moj užas, on rekao: "Ne, ne možeš ništa da dobiješ od mene. Ti si previše pametan".

Drugi su imali običaj da pričaju smešnu priču o meni. Imao sam dve starije tetke izboranih lica, a jedna od njih imala je izbačena dva zuba, koja su se poput slonovih kljova zarivala u moje obraze svaki put kada bi me poljubila. Ništa me ne bi uplašilo više nego grljenje mojih milih i neatraktivnih tetki."

Želeli da bude sveštenik

"Od mog rođenja bila mi je namenjena sveštenička profesija, ta misao me neprestano tlači. Želeo sam da budem inženjer, ali moj otac to nije dopuštao. On je bio sin oficira, koji je služio u armiji Napoleona I i, kao i njegov brat, profesor matematike u istaknutoj instituciji, imao je oficirsko obrazovanje, ali je kasnije prigrlio sveštenstvo, i u tom zvanju je postao eminentan.

Moj otac je bio učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac i za njegove propovedi se govorilo da su rečite kao i propovedi Abrahama Santa Klare. Imao je dobro pamćenje i tačno bi recitovao, i to na više jezika.

Njegov stil pisanja je bio vrlo cenjen. Rečenice su mu bile kratke ali jasne, i bile su pune dovicljivosti i satire. Da bih predstavio njegov humor, moram pomenuti dve instance.

Na našoj farmi bio je jedan zrikav čovek Mane, koji je radio za moju porodicu. Jednog dana cepao je drva. Kako je zamahnuo sekirom, moj otac, koji je stajao u blizini i kome je bilo vidno neprijatno, upozorio ga je:"„Zaboga Mane, ne zamahuj na ono što vidiš nego na ono što želiš da udariš".

Drugom prilikom, vozio je prijatelja koji je nemarno pustio da njegov skupi kaput zapinje o točak kočija. Moj otac ga je opomenuo, rekavši mu: "Povuci svoj kaput, upropastićeš mi točak".

Otac mi je imao čudnu naviku da priča sam sa sobom i često je ulazio u žestoke monologe, menjajući svoj ton glasa. Neko bi pomislio, slušavši ga, da u prostoriji ima više ljudi nego samo jedan čovek.

Iako moram da odam priznanje i jakom majčinom uticaju, obuka koju mi je otac dao bila mi je od velike pomoći. Tu je bilo raznih vrsta vežbi, recimo nagađanje misli jedni drugima, otkrivanje šta nedostaje u nekom izrazu, ponavljanje dugih rečenica ili izvođenje mentalnih proračuna. Ove lekcije su imale za cilj da mi ojačaju pamćenje i razum, i da razvijem kritičku misao. Nesumnjivo su bile veoma blagotvorne."

Preci s majčine strane bili pronalazači

"Moja majka potiče od jedne od najstarijih porodica u državi, a neki članovi bili su pronalazači. I njen otac i deda napravili su brojne instrumente za svoja domaćinstva, za njivu i tako dalje.

Ona je bila, zaista, jedna divna žena, hrabra i čestita, koja je išla kroz životne oluje kao niko nikada. Kada je imala 16 godina, pogubna kuga je zahvatila zemlju. Njenog oca su pozvali da ode kod onih koji su na samrti, i tokom njegovog odsustva sama je otišla u pomoć susednoj porodici, koju je pogodila strašna bolest.

Verujem da bi ona postigla veliki uspeh da nije bila daleko od modernog života i njegovih višestrukih mogućnosti. Moja majka je izmislila i konstruisala razne vrste alata i mašina i imala je najdivnije dizajne koje je ispredala."

(Kurir.rs/M.F.)

Snimili pesmu u čast Tesli i Danu nauke: