Pronašla je brata posle 25 godina i svi su plakali: Sada je priča dobila jezivi obrt

Prelepa priča o ženi koja se ponovo sastala sa svojim bratom koji je nestao pre 25 godina dobila je šokantni obrt.

Međutim, Marsela je videla fotografiju svog brata u novinama na kojoj je u bolničkoj postelji nakon što je kao NN lice pronađen na ulici. Fotografija je objavljena kako bi se saznao njegov identitet koji policajci niti lekari nisu mogli da otkriju jer kod sebe nije imao dokumente.

Čovek nije mogao da komunicira sa osobljem, tako da je bilo nemoguće saznati ko je on, niti ući u trag njegovoj porodici. I tek kada je prikazan u novinskom izveštaju, njegova sestra ga je prepoznala.

Non-verbal man vanished without a trace in 1999. Two decades later, his sister spotted his picture in a news article
byu/theindependentonline inUpliftingNews

Govoreći u trenutku kada je pronašla svog brata, Marsela napisala je na GoFundMe stranici da je bila „oduševljena što ga je pronašla živog“.

Šokantan obrt

Međutim, stvari su ubrzo dobile mračni preokret nakon što se ispostavilo da je Manizak osuđeni seksualni prestupnik koji je optužen za užasne zločine sa detetom mlađim od 14 godina 1993. Odležao je tri godine zatvora i naređeno mu je da doda svoje ime registru za seksualne prestupnike u okrugu Lasen po puštanju na slobodu.

Marčela je priznala da je porodica bila šokirana zločinima koji su izazvali "ogromnu bol u srcu", ali da je Manizak i dalje njen brat "na kraju dana", prenosi MailOnline. Rekla je za USA TodaY: „Ne okrećem leđa svojoj krvi i mesu. Volim ga i tražim ga 25 godina – sve ostale stvari su spoljašnja buka, on mi je brat i volim ga.“

Kasnije je otkriveno da je Manizak napustio grad nekoliko godina nakon što je pušten iz zatvora i nije uspeo da se registruje kao seksualni prestupnik u svom novom gradu - ovo je nezakonito po zakonu Kalifornije. Kapetan odeljenja šerifa okruga Lasen Majk Karni rekao je: „Otišao je u Oregon i nakon toga, prema rečima njegove porodice, bio je samo neka slobodna duša i samo je lutao okolo"

Karni je objasnio kako je Manizak trebalo da da otiske prstiju kada je bio u stanici, ali to se nije dogodilo jer u to vreme nije sarađivao sa policijom. Dodao je: „Rečeno nam je da ne može da hoda i da ne može da priča, tako da ne znam šta mu se desilo.

Strastveni kamper je poslednji put razgovarao sa svojom porodicom u avgustu 1999. nakon što je nazvao svoju majku sa stajališta kamiona u Tvin Folsu u Ajdahu. Pre nego što je nestao, bilo je uobičajeno da zove svoju mamu dva puta nedeljno.

Manizaku je inače u trenutku nestanka zbog dijagnoze dijabetesa bile potrebne dve injekcije insulina dnevno. Ali tokom svog 25-godišnjeg nestanka, on nije koristio svoju medicinsku knjižicu da dobije recept za insulin ili podigne čekove za invalidnost, piše Mirror.

Naseri planira da uskoro odleti da vidi svog brata i radi na tome da ga premesti u drugu bolnicu koja bi joj bila bliže, navodi GoFundMe.

(Kurir.rs/M.J)