Ovaj narod živi u Rusiji na -50°C: Novorođenčad su brisali komadom kože natopljenim majčinim urinom, a žene razmenjuju sa prijateljima
Pranje veša na ovom poluostrvu vrlo je originalno. U ledenoj tundri, prljava odeća jednostavno se ostavi da visi napolju
Za običnog savremenog čoveka nomadski život u teškim uslovima arktičkog kruga izgleda nemoguće. Večni sneg, neplodno tlo, duge zime, temperature koje padaju i do minus 50°C - svuda naokolo pogled seže samo ka beskrajnoj tundri i ledenoj pustinji.
Teško je zamisliti kako se u ovako surovoj sredini može raditi čak i najosnovnije - kako čovek ide u toalet, kako se kupa, leči, kako se obavlja porođaj... Međutim, lokalni narodi na tim prostorima su se vekovima nosili sa takvim okolnostima, a pojedinci i dan danas žive na isti način.
Jedan od najneobičnijih naroda iz arktičkog kruga su i Čukči; oni naseljavaju poluostrvo Čukotka koje je autonomni okrug Rusije i nalazi se na severoistoku zemje. Čukči danas broje oko 16.000 ljudi, ali imaju veoma dugu tradiciju i specifičnu kulturu i način života koja je uspela da nadživi moderne civilizacijske tokove.
Čukči stanovništvo deli se na primorce koji su stacionirani na jednom mesto i uglavnom se bave lovom na morske životinje, a tu su i takozvani čauču ljudi - stočari koji žive u tundri nomadskim životom, terajući stada irvasa od mesta do mesta.
Mnogi čauči su se danas takođe prebacili na sedelački način života, koristeći sva dostignuća savremenog doba, ali i dalje postoje oni koji nastavljaju da lutaju - evo kako oni žive!
Kako se ide u toalet u pustoši tundre?
Uprkos činjenici da je civilizacija prodrla u ovaj deo nomadskog života i na nekim mestima su napravljeni toaleti u tundri, mnogi nomadi i dalje koriste tradicionalan metod, olakšavajući se direktno u rupu u snegu. Da ne bi izgubili svoj improvizovani nužnik u uslovima bele beskonačnosti, pored rupe se zabada štap na koji se ponekad zakači i rolna toalet papira.
Što se tiče ledene hladnoće, Čukči se od promrzlina na delikatnim delovima tela štite dugačkim, krznenim bundama koje uz odgovarajuću stečenu veštinu formiraju neku vrstu "šatora" oko tela prilikom odlaska u toalet.
Kako se okupati u tundri?
Poslednjih godina nomadi su obezbedili mobilna kupatila i prenosne peći, koje greju vodu, koju pak Čukči dobijaju topljenjem snega, pa postoje manje-više udobni uslovi za kupanje.
Međutim, kada su u žurbi oni se kupaju onako kako su to nekada radili - iza zavese u svojoj jarangi, šatoru prekrivenom jelenskom kožom, stojeći u buretu ili lavoru i polivajući se vodom iz posude. Takođe, ponekad pribegavaju drevnoj metodi pranja, koja je dokazala svoju efikasnost tokom vekova. Reč je o upotrebi jelenske masti; čovek se istrlja ovom supstancom po čitavom telu, a nakon nekog vremena uklanja sa sebe posebnim strugačem mast koja je upila svu prljavštinu, znoj i mrtvu kožu.
Kako nomadi na Čukotki peru veš?
Pranje veša na ovom poluostrvu vrlo je originalno. U ledenoj tundri, prljava odeća jednostavno se ostavi da visi napolju; pod uticajem vetra, snega i mraza, tkanina se čisti od prljavštine i infekcije.
Porođaj u tundri
Danas, zahvaljujući dostupnosti satelitskih komunikacija, porodilje ponekad mogu biti unapred prebačene u bolnicu helikopterom. Ali ako iz nekog razloga do toga ne dođe, porođaj se odvija u skladu sa tradicijama.
Za porodilju se postavlja poseban šator, u kome je pripremljeno sve što je potrebno, uključujući toplu vodu i čistu posteljinu. U nomadskim logorima najčešće postoji iskusna žena ili priučena babica koja pomaže trudnici da donese bebu na svet.
Zanimljivi su i neki od davnih običaja među Čukčima koji bi usledili posle porođaja, a koji se danas uglavnom ne praktikuju. Na primer, novorođenče se brisalo komadom kože koji je bio natopljen majčinim urinom, a potom bi mu se obukao krzneni kombinezon. Na levu ruku i nogu bebe stavljane su narukvice sa amajlijama.
Žene posle porođaja nisu smele da jedu ni ribu ni meso, već samo mesni bujon. Nekada su Čukči žene dojile decu čak do 4. godine, a ako majka nije imala mleka, detetu se davala fokina mast.
Porodična pravila naroda Čukči
Među stanovnicima tundre poligamija je u starijim vremenima bila uobičajena, a ljubomora se osuđivala. I udata žena i slobodna devojka lako su mogle sebi da nađu ljubavnika ili dodatnog muža, čak i ako je on dobar prijatelj glavnog supružnika. Događalo se i da se dva muškarca dogovore i zamene žene - ti ćeš ovo leto provesti sa mojom ženom, a ja ću sa tvojom. Do zime bi se ponovo zamenili i sve bi se vratilo na staro. Odbijanje ovakve razmene bilo je loše znamenje među Čukčima.
Idealna Čukči žena bila je izdržljiva, plodna i sposobna da radi po najvećem mrazu i u teškim uslovima. Žene su, takođe, od svojih muškaraca očekivale izraženu snagu i sposobnost - nisu mogle da podnesu poraz ili neuspeh svog muža. To je išlo dotle da su nekada, nakon što bi saznale da je njihov muž izgubio neku borbu, mogle da ubiju decu koju su dobile sa njim.
(Kurir.rs/ Žena/ M.F.)
Trik Eskimki za uspavljivanje beba:
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova