Na samoj ivici strašnog ponora... Ovo je najjeziviji dvorac, a milioni ljudi ga svake godine obilaze s jezom i bizarnim očekivanjima
Zamak je danas muzej, otvoren za turiste, s postavkama umetničkih predmeta, narodne radinosti i nameštaja iz kolekcije kraljice Marije od Edinburga
U planinske predele Transilvanijeljudi najčešće dolaze zbog dvoraca Peleš i Bran. Jedan sav raskošan i kraljevski, drugi mračan i misteriozan. U jednom su živeli kraljevi, u drugom Drakula.
Brem Stoker nikada nije kročio u Rumuniju, a Vlad Cepeš Treći nikada nije boravio u dvorcu Bran. Možda je jednom prespavao tamo, mada je i to upitno. Ipak, činjenice nisu sprečile milione turista da već decenijama obilaze Transilvaniju s jezom u kostima i pomalo bizarnim očekivanjima da će se u maglovitoj noći u dvorcu Bran sresti s besmrtnim Drakulom. I preživeti, naravno.
Legenda o dvorcu i Drakuli nastala je davno. U leto 1890. tada 45-godišnji irski pisac Brem Stoker je u biblioteci izabrao knjigu o kneževinama Vlaškoj i Moldaviji. Nije je čitao, otvorio ju je na određenoj stranici, zapisao nešto i vratio je. Na putu do kuće svratio je u Muzej „Vit bi“, gde je proučio mape i napravio rutu iz srca Londona do divljih planinskih predela Rumunije. Priča je već dobijala obrise u njegovoj mašti, pa se vratio belešci koju je napravio u biblioteci. Na njoj je pisalo „drakula“ (vojvoda). Na vlaškom „drakula“ znači đavo, a lokalci su taj nadimak davali ljudima koji se ističu hrabrošću, surovošću, lukavošću, veštinom…
Bran je danas poznatiji kao Drakulin zamak
Stoker je voleo da tvrdi da se sve napisano u knjizi verovatno dogodilo, jer su mu sve to ispričali prijatelji, akteri priče. Zapravo je želeo da upozori na to da postoji strašno zlo. Drakula je donekle plod piščeve mašte, a donekle otelotvorenje legendarnog rumunskog krvnika Vlada Cepeša Trećeg, koji je zbog ogromnih količina krvi koje je prolio oslobađajući Rumuniju od Turaka postao glavni kandidat za roman Brema Stokera.
I istorija samog dvorca obavijena je misterijom. Mnogo neispitanih stvari i podataka u vezi je s tim mestom. Sigurno je da je dušu dao za snimanje horora. Pošto ga Stoker nikada nije video, ljubitelji priče prepoznali su ga iz opisa u knjizi. Nalazi se na vrhu 200 metara visoke stene, a sam Drakula o zamku kaže: „… na samoj je ivici strašnog ponora. Vide se tu i tamo duboki procepi, a bezdan je ispresecan srebrnim nitima, rekama koje vijugaju kroz šume.“
Zamak je danas muzej, otvoren za turiste, s postavkama umetničkih predmeta, narodne radinosti i nameštaja iz kolekcije kraljice Marije od Edinburga. Tu se, naravno, nalazi i postavka u vezi s istorijskom ličnošću Vlada Cepeša, kao i sa Stokerovim grofom Drakulom kao marketinškim mamcem za turiste. Arhitektura zamka bazirana je na masivnim gotskim elementima, a osnovni elementi konstrukcije su rečni kamen, opeka i drvo.
Prelepi Peleš danas je muzej
Sve oni koji nisu fasinirani Drakulom mogu da uživaju u jednom drugom dvorcu na samo 60 km od Brašova i 135 km od glavnog grada Bukurešta. Građen na obroncima Južnih Karpata, dvorac Peleš je izgrađen od drveta, mramora, kamena i cigala. Veličanstvene je spoljašnjosti u gotičkom, renesansnom i baroknom stilu, s vitražima ručno oslikanim u Švajcarskoj i brojnim skulpturama, bunarima i vazama okolo zamka. Na zgradi je radilo oko 400 zanatlija i umetnika, a krajem 19. veka već je imao struju, centralno grejanje i lift.
(Kurir.rs/ Blic žena/ I.M.)
Pogledajte kakva je situacija na graničnim prelazima:
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija