"Nešto u vezi sa ovim odlaskom je bilo drugačije, ali poznato" Otac joj je bio serijski ubica, a sada je otkrila detalje života sa njim

Ejpril Balašio je znala da nešto nije u redu sa njenim ocem, serijskim ubicom Edvardom Vejnom Edvardsom.

„Bukvalno sam se tresla“, rekla je Ejpril čitajući članke i prisećajući se da je njen tata radio tamo gde su poslednji put viđeni. "Odjednom sam se svega setila." Ona je detektivu na slučaju rekla da sumnja da je njen otac možda umešan. Nedeljama kasnije, podudaranje DNK je potvrdilo to 100%. Njen otac je uhapšen i priznao pet ubistava. Edvard Vejn Edvards umro je u zatvoru prirodnom smrću 2011. pre nego što je mogao da bude pogubljen smrtonosnom injekcijom.

Ejpril je početkom decembra objavila nove memoare:

"Bilo je rano leto kada je naša sedmočlana porodica krenula niz autoput ostavljajući naš život u Brajtonu u Koloradu, uputivši se ko zna gde. Kako je tata odabrao Vatertaun, nikada neću saznati. Možda je samo vozio i završio tamo. Kada smo stigli u kamp u nečemu što je izgledalo kao usred ničega, popela sam se iz skučenog automobila i protegla noge, zahvalna što sam izašla iz vozila, koji je zaudarao na tatine opuške cigareta i ustajalu kafu. Proverili smo teren, zatim postavili dva šatora - jedan veliki za spavanje u kome je stajalo svih nas sedmoro, a drugi zaklonjeni šator iznad stola za piknik. Tata se predstavio susednim kamperima i usmerio razgovor na poslove i mesta za boravak.  Neko mu je rekao da postoji slobodno mesto za posao majstora u kući Konkord, preko puta kampa. Bila je to velika sala za prijeme koja je služila za venčanja i koncerte. Tata je tamo dobio honorarni posao. Noću je posećivao lokalni bar. Tamo je upoznao čoveka po imenu Džon Sajmon, koji je živeo nedaleko od kampa. Sajmon je bio farmer - većina ljudi u okolini je bila. Na njivama koje je uzeo u zakup nalazila se stara kuća koja se izdavala. Odmah smo se uselili. Živeli smo u ovoj staroj kući samo nekoliko nedelja. Mi klinci smo u kasnim popodnevnim satima jurili u trpezariju da gledamo svetlost koja pleše kroz vitraž. Čuli smo da je tata došao kući. Tata je ušao u sobu držeći lovačku pušku bezbrižno kao da je teniski reket. Pitala sam se odakle mu", piše u odlomku koji je objavio magazin People.

"U Dojlstaunu, bila sam suviše mlada da bih se pitala odakle mi ta sačmarica kad me je naterao da pucam u dvorištu i zamalo mi otkinuo rame. Niti sam se pitala o pištolju kojim je pucao iznad naših glava. Ali sada sam se pitala odakle je ova puška došla. Moja braća i ja smo se okupili oko tate, zureći u impresivno oružje u njegovim rukama. Bez upozorenja, puška je opalila. Vrištala sam i pokrila uši. David je pokrio i svoje. Džon se srušio na zemlju. Tatino lice je pobelelo. Pao je na pod pored svog sina, govoreći: „Džone, gde si pogođen?!” Bio je u panici. Ali Džon nije bio pogođen. Pao je u strahu. 

Tata je pogledao oko sebe da vidi gde je zapravo pucao iz puške. Tamo, na izlizanom tepihu, bila je rupa. Metak je probio pod i zaglavio u kanalu. „Pa, neka sam proklet“, rekao je tata. "Nisam znao da je pištolj napunjen."

Laknulo mi je što niko od nas nije upucan, ali nisam mislila da mu je čudno da unese napunjen pištolj u našu kuću. Tata je još uvek radio za kuću Konkord, a ponekad je radio do kasno. Primetila sam jednog jutra kada se tata pojavio na doručku da mu je nos bio otečen, posečen i izubijan. Pitala sam šta se desilo. Rekao mi je da ga je povredio nišanom dok je lovio. Znala sam svog oca da lovi losove samo jednom u Koloradu. Ali bio je avgust. Nisam mislila da je sezona lova. Bila sam radoznala, ali sam držala jezik za zubima. Takođe sam videla njegove čizme pored ulaznih vrata, prekrivene blatom. Sledećeg dana, kuća Konkord je bila centar policijskih aktivnosti. Dvoje dece (19) iz okruga Džeferson po imenu Timoti Hak i Keli Dru - nestali su nakon što su tamo prisustvovali svadbenom prijemu. Kako su dani prolazili, tata je uključivao večernje vesti, nadajući se da će izveštavati o nestaloj deci. Uprkos činjenici da su njegova deca bila u dobi od četiri do 11 godina, izgleda da nije mogao da prestane da govori naglas o slučaju. Bio je opsednut.

„Kladim se da će da pronađu tu decu na polju“, nagađao je, kao da ponovo igra detektiva amatera. Ceo grad je bio uznemiren od te vesti. Čula sam mamu moje prijateljice kako govori koliko su roditelji dece zabrinuti. Tata je upravo završio posao na palubi njene porodice i pozvali su nas na večeru na njoj. Sajmon i njegova supruga Ali su takođe bili tamo. Za večerom se razgovaralo o Timu i Keli, nestaloj deci. 

Svaki put kada je tata ispričao neku od svojih glasnih priča kako bi nasmejao druge odrasle, Nikolina mama bi bacila pogled na svog muža. Mogla bih reći da joj se ne sviđa tata. Na putu kući te noći, tata je nastavio da nagađa o dvoje nestalih tinejdžera. Ponovio je: „Kladim se da će ih naći na polju.

Sedela sam na zadnjem sedištu kombija sa Dejvidom, Džonom i Džefom. Bio je mrak, a na semaforu sam zurila u tatinu osvetljenu glavu i pomislila: Zašto stalno priča o tome? Nekoliko nedelja nakon početka škole, tata nam je rekao da spakujemo svoje stvari. Iznajmio je još jedan automobil. Rekao nam je da krećemo na put istog dana. Ovog puta nije bilo mnogo za pakovanje. Svaki put kada smo se preselili, činilo se da imamo nešto manje da ponesemo sa sobom. Samo vreća svake naše odeće i nekoliko kutija punih igračaka i knjiga koje još nismo ni u potpunosti raspakovali.

Dok sam sela sa Džefom između mame i tate, pogledao sam mamu, sedeći uspravno. Nisam mogla da pročitam izraz njenog lica. Oči su joj bile uperene u put ispred nje. Šta je ona mislila? Toliko puta sam se u detinjstvu pitala šta joj prolazi kroz glavu. Okrenula sam se da pogledam tatino lice dok je vozio. Nešto u vezi sa ovim odlaskom je bilo drugačije, ali poznato. Nikada ranije nismo otišli ​​pre kraja školske godine. Zašto smo otišli ​​ovako? To je bilo novo i nije mi se dopalo. Ali poznati element nije bio samo to što smo napuštali mesto koje je nakratko izgledalo kao dom. Bila je to nedavna uznemirujuća vest o dvoje nestalih tinejdžera. To me je podsetilo na nestalu decu u Dojlstaunu, onu za koju sam čula u drugom razredu. Ponovo se dogodilo", napisala je u odlomku.

(Kurir.rs/People/M.J)