Godinama je bio zatočen u tamnici, a veruje se da je povratio vid Stefanu Dečanskom: Evo ko je bio Sveti Nikola, koga slavi pola Srbije

Nikoljdan je najveća srpska slava po broju vernika u srpskom narodu posvećena Svetom Nikolaju, koji je poznat i kao Sveti Nikola Čudotvorac i Sveti Nikola Mirliklijski. Proslavlja se 19. decembra, njegovo ime znači „pobeditelj naroda” i veoma je poštovan u hrišćanstvu, i na istoku i na zapadu. U čast Svetog Nikole podignuti su brojni hramovi, a njegove mošti nalaze se danas u Italiji. Ko je ovaj čuveni svetitelj, koga slavi polovina Srba, a druga polovina ide na slavu?

Progon hrišćana i zatvaranje Svetog Nikole

Sveti Nikola je rođen u slično vreme kada i Sveti Đorđe, za vreme vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana. Godine 303. Dioklecijan je sa svojim savladarima započeo strahovit progon hrišćana, najveći do tada. Car je izdao niz edikata kojima se zahteva od hrišćanskih vernika da praktikuju tradicionalne paganske rimske obrede, uz pretnju surovim kaznama za nepoštovanje naređenja. Nikola je tada bačen u tamnice gde je proveo nekoliko godina, sve dok car Кonstantin nije dao svima slobodu.

Progon je trajao do 311. godine, a Dioklecijan je sa svoja 4 najpoznatija edikta čistku hrišćana konkretizovao. Prvim ediktom zabranio je hrišćanski kult i naložio rušenje crkava i konfiskaciju hrišćanskih knjiga. Drugim je zapovedio hapšenje sveštenika, trećim je naložio oslobađanje onih koji se odreknu hrišćanstva kao i mučenje onih koji odbiju da se odreknu, a četvrtim je uveo obavezu prinošenja žrtava paganskim bogovima. Ko odbije da prinese žrtvu, bivao bi ubijen.

Car Galerije, Dioklecijanov savladar, je na samrti 30. aprila 311. godine izdao edikt o verskoj toleranciji kada prestaje progon hrišćana. Car Kostantin je 313. godine čuvenim Milanskim ediktom proglasio versku ravnopravnost i hrišćanima je dozvoljeno da javno ispovedaju svoju veru. Mira gde je Nikola bio arhiepiskop bila je većinski hrišćanska, ali mnogobošci su i dalje bili prisutni, mameći hrišćane da se mole lažnim bogovima i na okolnim brdima oko grada podižu hramove. Prema predanju, Sveti Nikola je u to vreme srušio Artemidin hram. 

Кada je car Кonstantin sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, Sveti Nikola, koji je bio član tog sabora, osudio je Arija i suprotstavio se njegovoj jeresi. Iz revnosti prema čistoj veri, udario je Ariju šamar zbog čega je odstranjen sa Sabora i oduzet mu je episkopski čin, a čak je i zatvoren. Čudesnim javljanjem Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice nekim episkopima u kojima Isus Svetom Nikoli daruje jevanđelje, a Bogorodica ga ukrašava omoforom, Nikola je vraćen na Sabor i u službu.

Još za života Svetog Nikole ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć u mukama i nevoljama, a on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. Upokojio se 19. decembra između 335. i 345. godine, a sahranjen je u Sabornom hramu u gradu Mira gde je bio episkop. Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova, a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Među njima su bili i stari Sloveni sa reke Don čime se objašnjava zašto je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba.

Preseljenje moštiju svetitelja

U 11. veku Turci su osvojili gotovo celu Malu Aziju, pa i grad Mir. Mnogi stanovnici su se iselili i bežali od stravičnih zlostavljanja. Prema predanju, Sveti Nikola se u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari (južna Italija) koji je u to vreme bio hrišćanski grad pod pravoslavnim patrijarhom jer ne želi da počiva u „bezbožničkom gradu". Ovaj tako i učini i prerušen u trgovca sa tri broda puna žita poseti grad Mir i prenese veći deo moštiju svetitelja u Bari. Ovo se dogodilo 21. maja 1087. godine, a 22. maja su mošti stigle u Bari u manastir Svetog Jovana Preteče. Narod je odmah počeo da se skuplja i da traži izlečenje, jer je Nikola i po tome bio poznat. Posle tri godine podignut je hram u čast Svetom Nikoli, a prenos njegovih moštiju se kod nas slavi 22. maja, kao „Mladi Nikola“.

Prema drugim izvorima, mošti su ukrali italijanski pirati i preneli ih u Bari, gde se danas nalaze, a prema trećim "razbojnička družina Normana iz Barija ukrala je njegove posmrtne ostatke iz crkve Miri".

Veruje se da je Sveti Nikola povratio vid srpskom kralju Stefanu Dečanskom, pa je zato on crkvi u Bariju poklonio ikonu svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu. Prema predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Stefan Dečanski je slao bogate priloge i čitavu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti jer mu je, kako je smatrao, sveti Nikola povratio vid. Ikona čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin.

Sveti Nikola bio je krsna slava srpske vladarske dinastije Obrenović.

Postoji mnogo priča kako je Sveti Nikola pomagao ljudima u bedi i nevolji. Jednom je zavladala velika glad u Likiji, a u Italiji je bio jedan trgovac koji je imao mnogo žita. Njemu se Nikola obratio u snu ponudivši mu tri zlatnika da odveze brod pun žita u Likiju. Trgovac tako i učini. Svo svoje žito je prodao, a grad Mir spasio od gladi. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca, ribara, brodova i plovidbe. Prema jednoj priči, kada je obilazio sveta mesta, putovao je brodom i jednog dana je predskazao oluju. Mornari, poznavajući sve morske znake, ismejavali su Nikolu što govori o stvarima koje ne razume, govoreći da oluje neće biti. Ali, uskoro su se pojavili gusti crni oblaci i jaki vetrovi, užasna bura počela je da besni. Svi na brodu su se uplašili, očekivajući da svakoga časa postanu žrtve zapenušanih talasa. Nikola se pomolio Bogu i oblaci su se razišli, vetar je prestao i bura se utišala.

Kako je Sveti Nikola postao Deda Mraz?

Ime Santa Claus zapravo dolazi od reči Sinterklaas. Ova reč je skraćenica holandskih reči Sint Nikolaas, ili engleske verzije imena Saint Nicholas. Upravo tako su holandski hrišćani iz Amerike u 17. veku zapamtili Svetog Nikolu i poneli ga iz svoje otadžbine sa tim nazivom.

Prema jednoj legendi, Sveti Nikola je spasao tri devojke od njihovog oca koji je pokušao da ih javno osramoti. On je bio siromašni udovac bez odgovarajućeg miraza za svoje kćerke (u to vreme miraz je bio neophodan pri udaji). Došao je na ideju da sve tri proda i tako obezbedi sebi bolju budućnost.

Kad je saznao za ideju ovog udovca, Sveti Nikola je napunio vreću zlatnim novčićima. Ubacio ju je kroz prozor ovom čoveku za vreme jedne predbožićne noći, dok je čovek čvrsto spavao. Tako je otac uz pomoć zlatnika udao svoju prvu ćerku. Ista stvar desila se i sa drugom kćerkom. Sveti Nikola je opet tajno ubacio vreću sa zlatnicima. Otac je sve dao za miraz drugoj kćerki i tako je i ona spašena od prodaje. Međutim, veče pred Božić otac je odlučio da cele noći ostane budan i otkrije koja to dobra duša njemu pomaže da uda sve tri kćerke kako dolikuje. Kada je Sveti Nikola naišao sa vrećom namenjenom trećoj kćerki, otac je potrčao ka njemu. Želeo je da se zahvali za nezasluženu pomoć koju mu ovaj čini.

Sveti Nikola mu je zatražio da nikome ne kaže za ovo. Međutim, on je već sutra razglasio svima da je Sveti Nikola taj tajanstveni dobročinitelj. Od tada, tajno darivanje poklona deci baš na Badnje Veče postalo je široko rasprostranjeni običaj, pa su još Germani odredili ovaj dan kao stvoren da Santa Klaus nosi poklone deci. Takođe, prvobitna ideja darivanja bila je da se pokloni daju samo siromašnima, ali je vremenom ovaj običaj prerastao u poklanjanje svima, i odraslima i deci, i bogatima i siromašnima.

U našem narodu do pre nekoliko decenija Božić Bata je bio taj ko daje poklone. Međutim, posle Drugog svetskog rata, sve se češće čuje Santa Claus, odnosno Deda Mraz, što u suštini odgovara ličnosti Svetog Nikole, veoma slavljenog svetitelja kod Srba.

Sveti Nikola u srpskom narodu

Nikoljdan je najčešća krsna slava kod Srba. Praznik je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima kao: Sveti Nikolaj, arhiepiskop Mirlikijski Čudotvorac – Nikoljdan. Srbi su Svetom Nikoli posvetili mnoge crkve i manastire širom Balkana, pa tako postoje crkva Svetog Nikole u Vukovaru, Novom Sadu, Rijeci, Sremskim Karlovcima, Kotoru, Čortanovcima, Starom Slankamenu, Surduku, Belegišu, Starim Banovcima, Zemunu, Beogradu, Kosovu Polju, Prištini…

Prva poznata nemanjićka zadužbina posvećena Svetom Nikoli jeste manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije podignut između 1159. i 1166. godine. Manastir je zadužbina Stefana Nemanje i nalazi se na uzvišenju koje se uzdiže nad gradom, iznad ušća Banjske u Toplicu. Pod zaštitom je države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Posle 1200. godine Stefan Nemanja je u Studenici podigao crkvu Svetog Nikole, kralj Milutin je 1313. sazidao crkvu Svetog Nikole u Ohridu, u Prizrenu iste godine godine vlastelini Dragoslav Tutić i Mladen Vladojević takođe su sazidali crkvicu Svetog Nikole.

Nažalost, mnogo crkava na Kosovu i Metohiji koje su posvećene ovom svetitelju oskrnavljene su, zapaljene i uništene po dolasku međunarodnih snaga i misije KFOR 1999. i 2004. godine od strane albanskih ekstremista, dok je strana vojska posmatrala. U selu Rudnik u Metohiji 1999. godine minirana je stara crkva Svetog Nikole, na crkvu Svetog Nikole u Prištini iz 19. veka bačena je bomba, u Nerodimlju su albanski ekstremisti minirali crkvu Svetog Nikole, u Slovinju je eksplozivom uništena crkva Svetog Nikole iz 16. veka, u Đurakovcu crkva iz istog perioda, kao i mnoge druge.

Pronađen sarkofag u kojem je Sveti Nikola bio sahranjen?

Pre dve godine grobnica Svetog Nikole otkrivena je kada su arheolozi pronašli ostatke drevne crkve u Turskoj, u gradiću Demre (tu se nekada nalazio drevni gradić Mira gde je Nikola stolovao kao episkop) gde je Nikola sahranjen. Zbog porasta nivoa mora, crkva je potopljena u srednjem veku.

U ostacima crkve gde je Sveti Nikola sahranjen pronađena je grobnica, a nedavno je u grobnici otkriven sarkofag od krečnjaka za koji arheolozi veruju da predstavlja grob Svetog Nikole! Tim sada traga za natpisom na sarkofagu koji bi mogao da otkrije datum i identitet pokojnika.

Pogledajte u galeriji neke od srpskih crkava posvećenih Svetom Nikoli:

Video: Sveti Nikola - pola Srbije slavi, a pola ide na slavu