Ova srpska reč jedina je ušla u turski jezik: Iznenadićete se kada budete videli koji naziv su Turci uzeli od nas, a ima veze sa današnjim danom
Prema istraživanjima, turski osvajači su „u amanet“ ostavili više od šest hiljada reči u srpskom jeziku. Međutim, postoji jedna reč koja se sa sigurnošću može označiti kao „srpska“ u turskom jeziku.
Da je srpski jezik bogat turcizmima, nije nikakva novost. Ove reči, preuzete iz turskog jezika, posebno su karakteristične za narode koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva – poput Grka, Bugara, Jermena, a naravno i Srba. Ipak, zanimljivo je da postoji i jedna srpska reč u turskom jeziku.
Prema istraživanjima, turski osvajači su „u amanet“ ostavili više od šest hiljada reči u srpskom jeziku. Iako su neke od njih zastarele ili potpuno nestale iz svakodnevne upotrebe, i dalje koristimo najmanje tri hiljade reči koje potiču iz turskog jezika.
Primeri tih reči uključuju: burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… Ovo su samo neki od mnogih turcizama koji su postali deo srpskog jezika.
Međutim, nije samo srpski jezik prepun reči iz turskog. Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da su i Turci „pozajmili“ mnoge slovenske reči. Neki stručnjaci tvrde da postoji oko 1000 slovenskih reči u turskom jeziku, ali većina njih danas se retko koristi ili je potpuno zaboravljena.
Zanimljivo je da se većina slovenskih reči u turskom jeziku odnosi na administrativne pojmove, zakonske norme ili terminologiju vezanu za rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka, slovenske reči koje su još u upotrebi uglavnom uključuju kralj/kraljica, četa, višnja, kosa (alatka), itd.
Međutim, postoji jedna reč koja se sa sigurnošću može označiti kao „srpska“ u turskom jeziku – Božić. Turci ovu reč izgovaraju kao „Bodžuk“, dok koriste i reč Noel, koja se odnosi na Božić 25. decembra, po gregorijanskom kalendaru. Reč „Bodžuk“ označava praznik Rođenja Hrista 7. januara, po julijanskom kalendaru.
Božić se u Turskoj i dalje slavi među hrišćanskim vernicima, koji čine oko 1% stanovništva. Za Turke, 25. decembar i 7. januar nisu zvanični praznici, ali postoji interesovanje za ovu tradiciju, posebno u većim gradovima poput Istanbula, gde žive hrišćanske zajednice.
Za turske hrišćane, koji obuhvataju različite veroispovesti (pre svega pravoslavne, katoličke i protestantske), Božić je vrlo važan dan, iako nije državni praznik. U crkvama se održavaju božićne liturgije, a porodice organizujuporodične proslave. Običaji i tradicije mogu se razlikovati u zavisnosti od veroispovesti.
I Istanbulu je i danas sedište Vaseljenske patrijaršije gde stoluje vaseljesnki patrijarh Vartolomej.
(Kurir.rs/ M.F.)
Vladika Petar o običajima na Božić:
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti