Ovo su običaji za Badnje veče: Veruje se da će vam, ako pojedete bar jedno parče ove poznate poslastice, to doneti novac
Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.
Badnje veče je vreme kada domaćinstvo oživljava tradiciju, a običaji koji se praktikuju tog dana donose mir i prosperitet. Na selu, svi prostori u domu pospu slamom, dok se u gradovima slama prostire samo u sobi gde je postavljena svečana trpeza.
Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju. Prema običajima srpskog naroda, na Badnji dan i Badnje veče ne ide se u goste. 6. januar praznuje se u porodici.
Središnji deo sobe zauzima veliki sto prekriven čistim belim stolnjakom. Na stolu se nalazi božićna sveća, a domaćica stavlja četiri rumene jabuke na veliku bakrenu tepsiju, preko kojih polaže božićni kolač. Domaćin posipa kolač žitom, kukuruzom, sitnim novcem, suvim šljivama i orasima, simbolizujući želje za berićetom i srećom u porodici. Domaćica priprema i posnu večeru, a jelovnik za Badnje veče obično je isti svake godine i gotovo nikada se ne menja. Na stolu su pržena riba, pasulj prebranac ili papula, crveni pirinač, prijesan kiseo kupus preliven uljem, rezanci sa orasima, kao i turšija, recelj, med, orasi i kompot od kuvanih suvih šljiva i jabuka.
U pozadini stola sedi deda ili otac, koji prekrsti trpezu orasima i baci ih na četiri strane sobe u znak krsta. Orasi se ne uklanjaju tokom čitavog praznika. Nakon domaćina, čeljad zauzima mesta za stolom, a domaćin pali voštanicu, koja se pali i naredna tri dana praznika. Običaj je da svi za stolom tada pevaju pesmu "Roždestvo".
U prošlim vremenima, na selu je domaćin rano ujutro odlazio u šumu da seče badnjak. Uveče bi ga donosio kući, prinosio ognjištu i mazao medom. Žito se prosipalo po kući, a badnjak se polagao na ognjište. Domaćin bi zatim poljubio decu i ukućane, čestitao im praznik, a vatra na ognjištu bi gorila celu noć, dok se napolju pečenica okretala na ražnju. Velike vatre i pucnjevi iz pištolja najavljivali su početak božićnih svečanosti. Rano ujutro, domaćin i položajnik su se prvi omrsili pečenicom na dan Božića.
Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su "kao Božić i Badnji dan".
- Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu. Najpoznatija poslastica je svakako štrudla sa makom.
- Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
- Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.
- Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
- Posle večeri na Badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.
- Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
- Na badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
- Od Badnje večeri voda od voćke, stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
- Žar od badnjaka se čuva zbog besnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
- Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
Vladika Petar o običajima za Božić:
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti