Da li položajnik može da bude ženskog pola? Sveštenik rešio večitu nedoumicu, a evo zašto su naši stari birali mušku decu

Povodom najradosnijeg praznika Božića sveštenik Marko Jeftić odgovorio je na najčešća pitanja sa kojima se susreći vernici, a među njima i na pitanje da li osoba ženskog pola može biti položajnik.

- Božić je dan od kog sve počinje. Veličina Božića se ogleda u činjenici da je Bog radi nas postao čovek - započinje i dodaje da nas hrišćanstvo poziva na pronalaženje mere i u vezi sa božićnim postom, koji je prethodio ovom danu.

- Kao što istu dozu leka ne propisujemo pacijentu, tako se i način posta prilagođava. Znamo da većina naših vernika uglavnom, iz nekih praktičnih, običajnih ili drugih razloga, poste samo, prvu i poslednju nedelju božićnog posta. Međutim to bi vam bilo kao kada biste most gradili tako što biste izgradili dva metra mosta sa jedne obale i dva metra mosta sa druge obale, a ono u sredini ne bi bilo izgrađeno - pojašnjava otac Marko za portal religija.rs

Sveštenik naglašava da post nije samo odricanje od hrane životinjskog porekla već i duhovno pročišćenje i period kada svoje slabosti vidimo jasno ispred nas, te ih kao takve možemo preobratiti u vrline ili iskoreniti.

Objašnjava da priprema za ovaj dan treba da pročisti naše misli, kako bismo jasnije videli u čemu preterujemo, a preterivati se može u mnogo čemu - pa tako i u upotrebi tehnologije.

- Zloupotreba tehnologija, zloupotreba mobilnih telefona, društvenih mreža, medija, svake vrste, jeste nešto što može čoveka odvesti od fokusa, a fokus jeste život u Hristu. Sa druge strane, tehnologija može biti i praktična stvar. Neko tu može pročitati molitvu, pogledati nešto što mu je dušekorisno, pročitati neki odlomak iz Svetog pisma ili bilo šta drugo. Dakle, upotreba i zloupotreba je na Bogom datoj slobodi.

- Mi smo se tokom tih 40 dana, pred Božić kretali sa onom trojicom mudraca, ka Vitlajemu i pripremali za rođenje Hristovo.

Položajnik prvi gost

Položajnik je prvi posetilac koji dolazi u kuću na Božićno jutro i veruje se da donosi domaćinstvu sreću i bogatstvo.

Obično je to malo dete ili tinejdžer, a nedoumicu mnogih vernika - da li položajnik može biti devojčica, rešio je otac Marko.

- Devojčica apsoulutno može biti položajnik bez ikakvih daljnih pitanja.

Da lipoložajnik biti žena razrešila je i etnolog Vesna Marjanović za telegraf.rs:

- Ranije je to bila isključivo muška uloga, zato što je muškarac predstavljao stub jedne kuće i porodice. Verovalo se da je to isključivo na muškarcima jer su oni bili ti koji su bili uspešni na životnim poljima, pa bi zbog toga i kuća bila uspešna, ali naravno, danas to nije podrazumevano. Već krajem 20. veka i sada u 21. veku sasvim je postalo normalno da unuci, ali i unuke imaju ulogu položajnika, tako da je pitanje rodne ravnopravnosti urodilo plodom i u tradicijama. Unuke i unuci su podosta uključeni jer se smatraju kopčama koje će ostati u kući da održavaju porodičnu tradiciju.

Govoreći o prepoznatljivim ukrasima za Božić sveštenik Marko otkriva značenje simbola na Božićnoj trpezi. Ona je mrsna, a na njoj se nalazi izniklo žito, božićna česnica i badnjak.

Božićna česnica se služi za Badnje veče ili Božić, a da li je treba služiti prvog ili drugog dana otkrio je:

- U našem narodu postoje različiti običaji, a nijedan nije pogrešan - božićna česnica se razlikuje samo po tome da li je mrsna ili ne i u skladu sa tim sprema i služi. Ako se jede uoči Božića je posna, a za Božić mrsna.

Kao proleće u januaru, u posudi na stolu, izniklo žito simbolizuje novi život, donoseći zelenilo i lepotu u sive zimske dane.

- Žito, inače, u pravoslavnoj crkvi nosi sa sobom simbol vaskrsenja. A tako izniklo tokom Božića predstavlja rađanje novog života. Zelenilo iznikle trave u sivilu i u tami decembarskih i januarskih dana svedoči nama o tome da je Hristos došao upravo zbog toga da bi porazio poslednjeg neprijatelja, odnosno, smrt. Zato se žito priprema i kada su parastosi, opela i kada su naše slave. Žito simboliše i vaskrsenje - navodi sveštenik Marko Jeftić za portal religika.rs.

(Kurir.rs/ M.F.)

Običaj za Badnji dan koji se ne propušta: