Ovo je najčudniji grob na svetu, bez tradicionalnih obeležja, a svi znaju čiji je: Priča koja se krije iza ima tragičan kraj

Na pariškom groblju Sent Ženevjev de Bua, među tišinom grobova, izdvaja se jedan koji svojim izgledom i simbolikom priča priču o baletskoj legendi - Rudolfu Nurejevu.

Rudolf Nurejev rođen je 1938. godine u malom ruskom naselju blizu Sibira, u tatarskoj porodici. Njegova ljubav prema baletu nije bila nešto što je nastalo slučajno. Još sa šest godina, nakon što ga je majka povela na baletsku predstavu, zaljubio se u svet umetnosti pokreta.

Ubrzo je počeo da pleše narodne igre, što mu je bila osnovna vežba, dok je otac bio protiv njegove strasti prema plesu. Ipak, majčina podrška omogućila je Nurejevu da se posveti svom umetničkom pozivu.

U Lenjingradu, Nurejev je postao poznat u okviru Vaganove akademije, da bi do kraja 1950-ih već bio zvezda Sovjetskog Saveza, ističući se ne samo tehnikom, već i originalnim tumačenjem klasičnih baleta.

Bekstvo iz SSSR-a: Prva baletska dezertacija

Nurejev je 1961. godine dobio priliku da sa Kirov baletom putuje na međunarodnu turneju u Pariz. Iako su sovjetske vlasti bile protiv toga, pod pritiskom organizatora, Nurejevu je omogućeno da otputuje. Ipak, čim je stigao u Francusku, iskoristio je priliku da pobegne iz zemlje, postavši prvi umetnik koji je dezertirao tokom Hladnog rata. Ovaj njegov potez izazvao je svetsku senzaciju i obeležio početak njegovog novog života i karijere.

Iako je ostao bez državljanstva, Nurejev je ubrzo postao međunarodna zvezda. Naredne godine proveo je kao najistaknutiji igrač u Kraljevskom baletu, a zatim je sarađivao sa brojnim prestižnim baletskim troupesima širom sveta.

Baletski uspon: Nurejev kao simbol slobode i inovacije

U slobodi koju je stekao, Nurejev je doživeo umetnički procvat. Njegov rad u Kraljevskom baletu, saradnja sa Američkim baletom i Nacionalnim baletom Kanade stvorili su mu ime u vrhu baletske umetnosti.

Tokom osamdesetih godina postao je direktor Baleta Pariske opere, a njegov rad je nastavio da se širi. Iako je zdravlje bilo u opadanju, umetnička strast i želja za nastavkom karijere nisu mu dozvolile da stane. Plesao je i podučavao, menjajući samu suštinu baleta.

Tragičan kraj: Nurejevova smrt

Kao i mnoge velike umetnike, Nurejeva je zahvatila bolest. Godine 1984. dijagnostikovan mu je HIV, a bolest ga je polako iscrpljivala. Ipak, nastavio je da se bori, sve dok nije preminuo 1993. godine od komplikacija izazvanih AIDS-om.

Tri godine nakon njegove smrti, otkrivena je grobnica koja je brzo postala simbol njegovog života i umetnosti. Mozaik u obliku orijentalnog ćilima nije bio samo dekoracija – to je bila priča o ljubavi prema umetnosti, bogatstvu kulture i putovanjima koja su oblikovala njegovu sudbinu.

Bez tradicionalnih epitafa, grob govori sam za sebe, prenoseći Nurejevu umetničku slobodu i strast za životom.

(Kurir.rs/I.M.)

 Bonus video: Madona je nedavno obišla grob svoje majke