Najmisteriozniji srpski manastir krije neobjašnjivu fresku: Svetac je oslikan sa psećom glavom, a legenda o gubitku ljudskog lika je neverovatna (FOTO)

Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.

Sveti mučenik Hristifor slavi se 9/22. maja. Prema legendi, rođen je u Palestini u 3. veku, a svetovno ime bilo mu je Reporb. S obzitom na to da je bio izrazito krupne građe, tražio je "najmoćnijeg čoveka na Zemlji da mu služi". Lutajući, naišao je na pustinjaka koji ga je podučio hrišćanstvu. Dugo godina Reporb je pomagao ljudima tako što ih je prenosio preko reke.

Jedne noći probudilo ga je dete koje ga je zamolilo da ga prenese preko reke. Reporb je, ne časeći časa, podigao dete na ramena i zagazio u reku. Ali, kako bi napravio koji korak, tako bi dete postajalo sve teže i teže, a reka preko koje je prelazio sa detetom na ramenima sve burnija i valovitija. Reporb se uplašio da će se i on i dete udaviti. Ali, dete koje je nosio nije bilo uplašeno.

To dete zapravo je bio mladi Isus Hrist koji je krstio Reporba. On se tada zavetovao da će napustiti službu prenošenja ljudi preko reke i posvetiti se širenju hrišćanstva.

Zašto je svetac prikazan sa psećom glavom?

Prema jednoj legendi, Sveti Hristifor je bio izrazito lep čovek. Njegova pojava nije mogla da prođe neprimećeno kod žena, te je, veruje se, on molio Boga da mu pomogne u tome da se odbrani od žena. Bog mu je, navodno, uslišio želju i darovao mu pseću glavu kako više ne bi bio privlačan suprotnom polu.

Druga legenda kaže da je svetac poticao iz plemena ljudoždera, takozvanih “psoglavih”. U jednom ratnom pohodu, rimska vojska je naišla na ove neobične ljude, uhvatila jednog mladića i poslala ga u Rim. Tamo se mladić upoznao sa hrišćanstvom i pri krštenju dobio novo ime – Hristofor. Svojim životom i mučeničkom smrću zaslužio je status sveca. Teorija kaže da je zbog toga što je bio ljudoižder u Sukovu je prikazan sa životinjskom glavom.

Prema trećoj, Grci su verovali u postojanje ljudi čije su glave nalikovale psećim. Nazivali su ih kinokefalima, a navodno su imali veoma usukane obraze, isturene zube i šiljate uši, pa su podsećali na doge. Takav njihov izgled plašio je osvajače iz drugih plemena. Od kinokefala je, navodno, potekao i Sveti Hrtistofor, pa zato ne bi trebalo da čudi što je na nekim freskama on prikazan sa psećom glavom.

Postoji još jedna legenda o ovom svetitelju. Priča o Svetom Hristiforu stigla je od Latina, koji su ga opisivali kao gabaritnog čoveka i spretnog ratnika. Zbog porekla je nazvan Cananeus, što znači Hananejac. Prilikom prevoda na grčki jezik neko je pomislio da je u pitanju latinska reč canineus (od latinskog canis – pas) i verovatno mislio da je to deo opisa zastrašujućeg izgleda potonjeg svetitelja na bojnom polju. Tako je Svetiu Hristifor na freskama i ikonama zaličio na staroegipatskog boga Anubisa, Boga šakala, podzemlja, balzamovanja i zagrobnog života.

U istom manastiru krije se još jedna misterija – Sukovo je dom Bogorodice sa krilima!

Pravila o tome ko u hrišćanskoj ikonografiji može da se prikaže sa krilima su veoma striktna – to su samo arhanđeli i Sveti Jovan Krstitelj kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista. Zbog toga je veoma čudnovato što u ovom manastiru postoji freska na kojoj krila ima i Bogorodica.

Iznad freske, međutim, postoji bledi natpis koji ovu misteriju možda malo rasvetljava. Piše: “Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri”.

Manastir Sukovo

Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme.

Nalazi se u podnožju brda zvanog “Carev kamen”. Pripada Eparhiji niškoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Pre Drugog svetskog rata bio je muški, a sada je ženski manastir.

Vek gradnje i ktitor manastira su nepoznati, dok je manastirska crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Na osnovu malo sačuvanih podataka, zna se da je više puta rušen, kao i to da je živopisan 1606. godine.

Današnju manastirsku crkvu podigao je od 1857. do 1859. godine, po predanju, Sali-beg iz Pirota. On je na temeljima stare crkve podigao novu, u znak zahvalnosti za ozdravljenje svog sina Emina, a živopis u njoj je urađen 1869. godine.

(Kurir.rs/ M.F.)

 Lekovita voda manastira Šišatovac