Stvorio film "Vidimo se u čitulji" pa se zamonašio: Ušao je u srpsko podzemlje kad niko nije smeo, a zbog ovoga je promenio život
Dok region bruji o smrti Željka Rutovića, jednog od retkih preživelih iz "Čitulje" mi vam u nastavku otkrivamo kako je nastao film i gde je danas čovek koji je ušao u srpsko podzemlje.
Aleksandar Knežević sa kolegom Vojislavom Tufegdžićem je stvorio film "Vidimo se u čitulji", koji je u velikoj meri promenio pogled na mračne devedesete u Srbiji.
Scenario pomenutog filma baziran je na knjizi "Kriminal koji je izmenio Srbiju“, čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić.
Pogledajte u galeriji čuvene scene iz filma:
Kako je Knežević otkrio pre par godina ovaj film nastao je nakon što je diplomirao Svetsku književnost 1987. u Beogradu, a zatim proveo godinu dana u Londonu. Po povratku u Beograd odlučio je da postane novinar.
“Pokušavao sam da nađem posao u Beogradu na nekom od fakulteta ili instituta. Međutim, ispostavilo se da nikome nije potreban naučnik sa doktoratom iz Oksforda. Srećom, ljudi sa Univerziteta u Nišu su imali razumevanja”, rekao je Knežević pre nekoliko godina.
Na pitanje da li se isplatilo pisanje i snimanje filma o turbulentnim devedesetim godinama prošlog veka rekao je:
“Svako istinsko stvaralaštvo nepovratno širi biće stvaraoca i onoga ko sa tim delom dolazi u dodir. U tom pogledu pisanje knjige i pravljenje filma su se svakako ‘isplatili’”.
On je otkrio kako je došlo do naslova - "Vidimo se u čitulji."
- Za to je "kriv" pripadnik paravojnih formacija ‘Žuti mravi’ koji me je na rastanku pozdravio tom sintagmom.
Gde je danas Aleksandar Knežević, čovek koji je ušao u podzemlje kad niko nije smeo?
Aleksandar Knežević, jedan od autora kultnog dokumentarca "Vidimo se u čitulji" svoj mir pronašao je u manastiru.
Knežević je bio novinar "Politike". Mesec dana je putovao po manastirima. Želeo je da bude daleko od onoga što ga je podsećalo na svet. Otišao je u Studenicu, gde je započeo svoj duhovnički život, potom je tihovao u Studenici, a zamonašio se na Hilandaru.
Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. U emisiji "Agape“, Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom putu.
Sa očeve strane, u porodici je bilo šest-sedam generacija sveštenika, ali su ga vaspitavali potpuno liberalno, a roditelji su mu studirali DIF. Diplomirao je svetsku književnost, a onda je godinu dana proveo u Londonu, i to je kako kaže, možda bila jedna od najtežih godina njegovog života.
Kada je sa Svete Gore stigao u Oksford, nije imao ništa od odeće. Iako je, kako kaže, mislio da će na Svetoj Gori ostaviti kosti, njegova shvatanja su se promenila za nekoliko godina provedenih tamo. Knežević je na Svetoj Gori jednom godišnje telefonirao i jednom godišnje pisao pisma.
- Nije lako zastupati mišljenje koje nije u skladu sa onim što ispoveda Sveta Gora. Sveta Gora ima neprikosnoveni autoritet kod pravoslavnih i retki su oni koji se usude da taj autoritet, u pogledu određenih stavova, dovedu u pitanje. Ali askeza sama po sebi ne mora da vodi prosvetljenju. Potrebno ju je ujediniti sa iskustvenim i teorijskim znanjem.
Atos na to ponekad zaboravlja i zato tamo već dugo vremena ne postoji ozbiljno bavljenje teologijom. Izvesno vreme sam se nosio mišlju da bi trebalo osnovati novu vrstu zajednice koja bi oslikavala celokupnost ljudskih sposobnosti, interdisciplinarni, visokotehnološki centar u kom bi bavljenje naukom i naučnim eksperimentima, filozofijom i umetnošću bilo izjednačeno sa molitvom i suštinom monaškog života - rekao je ranije Knežević.
(Kurir.rs/I.M.)
Bonus video: Kristijan Golubović o filmu "Vidimo se u čitulji"