Sultanija Gulčemal, supruga sultana Abdulmedžida, rođena je Sarajka i jedina Bosanka ikada koja je bila udata za nekog od osmanskih sultana.
Supruga sultana Abdulmedžida postala je 27. marta 1843. Rodila je petoro dece, između ostalih, budućeg sultana Mehmeda Rešada. Gulčemal Kadın Efendi rođena je Sarajka, jedina Bosanka ikada koja je bila udata za nekog od osmanskih sultana.
S njom je iz Sarajeva u Istanbul otišla i njena sestra Bimisal. Fascinirala je Abdulmedžida svojom lepotom i postala mu supruga 1840. godine. Iste godine rodila je ćerku Fatmu Sultan, a dve godine kasnije još jednu ćerku, Refiju. Godine 1843. rodiće sina, budućeg sultana Rešada.
Nažalost, neće doživeti da ga vidi na prestolu, umrla je kada je Rešad imao jedva sedam godina. Iako veoma mlada, nije se mogla izboriti s tuberkulozom. Nemački lekar Špicer, koji ju je lečio, rekao je za nju:
“Kada je razmotala šal, ugledao sam tako lepu žensku glavu ispred sebe, nisam nikada video nikoga tako lepog...”
Kada je obolela, sultan Abdulmedžid poslao je svoju suprugu glavnom dvorskom lekaru Ismail-paši. Zabrinut za njeno zdravlje, sultan je rekao Ismail-paši:
“Ova je žena moja jedina supruga prema kojoj osećam najiskreniju naklonost u svom srcu. Proveo sam život s njom i svim sam srcem povezan”. Nažalost, svi su napori tadašnje medicine bili neuspešni, Gulčemal Kadın Efendi je, izgubivši bitku s tuberkulozom, preselila na bolji svet 16. novembra 1851. godine u Ortakoju.
Sultan Mehmed Rešad
Njen sin Mehmed Rešad, rođen 2. novembra 1844. godine u Istanbulu, bio je osmanski sultan od 1909. do 1918. godine. Nažalost, njegova će vladavina ostati obeležena porazom Turske u Prvom svetskom ratu.
Veći deo svog života živeo je povučeno, a postao je sultan nakon što je njegov brat Abdulhamid II bio prisiljen da abdicira. Ljubazan i nežan čovek, obrazovan u tradicionalnim islamskim temama i persijskoj književnosti, pokazivao je veliko zanimanje za osmansku i islamsku istoriju. Nedostajale su mu liderske sposobnosti.
U dva balkanska rata tokom 1912. i 1913. godine Osmanlije su izgubile gotovo sve svoje evropske posede, a u ratu s Italijom (1911–1912) izgubljen je i Tripoli. Iako se Mehmed tome protivio, Osmansko Carstvo je ušlo u Prvi svetski rat na strani Nemačke i Austro-Ugarske. Zato je objavio sveti rat i pozvao sve muslimane, posebno one pod vlašću saveznika, da se okupe u znak podrške Osmanlijama.
Najžešće borbe vođene su protiv vojnih snaga Britanskog Carstva, posebno su krvavi bili Hejaz – Jemen, Čanakale, Sinajsko-palestinski front. Na Dardanelima su odbijene i Engleska i Francuska i postignuta je apsolutna pobeda u kojoj su vojni genij i ratna strategija Mustafe Kemala imali važnu ulogu. Rat je završio pobedom saveznika, a nekako u isto vreme preselio je i sultan Mehmed Rešad.
Nije dočekao ogromne promene koje su se počele dešavati u svetu. U Rusiji je srušen carski režim i dogodila se Oktobarska revolucija, a Mudroskim primirjem potpisanim između Osmanskog Carstva i savezničkih sila Osmansko Carstvo je de facto nestalo.
Ali nije nestalo sećanje na prelepu Sarajku i njeno “lice lepo poput ružinih latica”. “Kad razmišljam o Istanbulu, mislim na Gulčemala / U kući sa zemljanim krovom u Anadoliji / Pevaju se pesme na Gulčemalu / Mleko teče iz slavina / Ruže pupe na njegovim jarbolima / Moje detinjstvo u kući sa zemljanim krovom u Anadoliji / Ide u Istanbul / Dolazi s Gulčemalom”.
Dobila je svoj brod koji je obeležio istoriju
Gulčemal, o kojem se govori u stihovima pesnika Bedrija Rahmija Ejuboglua, ima posebno mesto u turskoj pomorskoj istoriji. To je brod nazvan upravo po Sarajki Gulčemal, čija je lepota i ostala zapamćena i dugo nakon njene smrti. Priča je počela u Belfastu. Brod je porinut 15. jula 1874. pod imenom “Germanic”. Za svoje doba je bilo savršeno plovilo, jedna od prvih generacija s propelerima. “Germanic”, dug 142 metra, imao je dva dimnjaka i četiri jarbola.
Osmanlije su ga kupile 1911. godine za 25.100 zlatnih lira, “Germanic” je dobio ime “Gulčemal”, nadahnut majkom sultana Mehmeda Rešada. Gulčemal, “ružinog lica, lepog poput ruže”, imao je 37 godina i prvi mu je zadatak bio prevesti turske vojnike u Jemen.
U teškim godinama Prvog svetskog rata “Gulčemal” je služio kao bolnički brod, a dok se vraćao s Čanakala u Istanbul, britanska ga je podmornica pogodila torpedom. Nakon ratnih godina, prevozio je imigrante koji su želeli da ostave rat iza sebe i odu u novi svet. Među njima je bilo i mnogo Turaka. Bio je prvi turski brod koji je otišao u SAD.
“Gulčemal” je nekoliko puta ugostio Mustafu Kemala Ataturka, koji je 1934. ugostio iranskog šaha Rezu Pahlavija. Nadahnjujući putnike, pesnike, slikare i književnike, “Gulčemal” je okončao svoja putovanja 1937. godine. Dugo je stajao usidren u Zlatnom rogu, a konačno je 1950. godine prodat u Italiju.
(Kurir.rs/stav.ba/BlicŽena/I.M.)