Kalcijum je najvažniji i najzastupljeniji mineral u ljudskom organizmu koji ima izuzetnu ulogu u očuvanju zdravlja i vitalnosti. Najčešće ga nalazimo u kostima i zubima. Većina kalcijuma u ishrani dobija se iz mlečnih proizvoda. Ostali dobri izvori ovog minerala su sardine, losos, alge, zeleno povrće, sušeno voće, orašasti plodovi i tofu.

Za njegovu apsorpciju i iskorišćavanje u našem telu, potrebni su još neki nutrijenti, poput minerala magnezijuma i fosfora i vitamina D i K. Osobama koje boluju od osteoporoze preporučuje se dodatni unos kalcijuma iz suplemenata, u nešto višim dozama - do 1200 miligrama, najčešće uz dodatak vitamina D. Adekvatan unos kalcijuma je najvažniji u detinjstvu i periodu adolescencije, a istraživanja pokazuju da je taj unos često nedovoljan.

Iako povećani unos kalcijuma putem suplemenata kod žena u postmenopauzi ima vrlo mali uticaj na usporavanje smanjenja gustine koštane mase i smanjenje rizika od preloma kostiju, treba biti istrajan kad je riječ o adekvatnom unosu jer i mala korist može da bude važna. Stručnjaci su saglasni oko toga da je većinu kalcijuma treba uneti u organizam putem hrane jer je on u hrani dostupan u kombinaciji s drugim materijama koje doprinose njegovom iskorišćavanju u telu. Smanjene količine kalcijuma u krvi nazivaju se hipokalcemijom, a nedovoljan unos hranom, loša apsorpcija kalcijuma, pojačano izlučivanje kalcijuma ili kombinacija svega navedenog može da prouzrokuje nedostatak ovog važnog minerala.

profimedia0342007579.jpg
Profimedia 

Kratkotrajan nedovoljan unos kalcijuma hranom ne uzrokuje značajniju pojavu simptoma, s obzirom da su nivoi kalcijuma u našem organizmu strogo kontrolisani. Tačnije, pri nedostatku kalcijuma naš organizam pokreće proces demineralizacije kostiju, odnosno izvlači kalcijum iz njih kako bi održavao optimalnu količinu tog minerala u krvi. Simptomi nedostatka kalcijuma su: ukočenost i trnjenje u prstima, grčevi mišića, konvulzije, letargija, loš apetit, abnormalan srčani ritam, grčevi grkljana i bronhijalnih cijevi, što uzrokuje poteškoće s disanjem, promene u funkciji mozga (depresija, demencija).

Nedovoljan unos kalcijuma primarno utiče na kosti i mišiće, uzrokujući tetaniju, stanje koje karakterišu naizmenični grčevi mišića koji ne mogu da se opuste, naročito mišića ruku i nogu. Bolovi u mišićima i parestezije (utrnulost i trnci) su česti znakovi tetanije. Dugotrajna hipokalcemija može da prouzrokuje osteopeniju, koja ako se ne leči, može da prouzrokuje osteoporozu. Rizik od lomova kostiju je takođe povećan, naročito kada je riječ o starijoj populaciji, a nedostatak kalcijuma može da prouzrokuje i rahitis, iako se ovo stanje više povezuje s nedostatkom vitamina D.

profimedia0128786953.jpg
Profimedia 

(Kurir.rs/RadioSarajevo, Foto: Profimedia)