Problem može da se javi u bilo kom životnom periodu: svako hiljadito dete u Srbiji rađa se s delimičnim ili potpunim oštećenjem sluha, ne čuje dobro polovina starijih

Gubitak sluha najčešće nas postepeno savladava, bezbolan je, pa lako može da se dogodi da godinama i ne primetimo šta nas ugrožava, sve do trenutka dok nam totalno ne poremeti svakodnevne životne aktivnosti. Rano prepoznavanje nagluvosti i pravovremeno započinjanje tretmana od najvećeg je značaja za izbegavanje trajnih posledica nagluvosti i gluvoće. Na udaru nisu samo stariji, deca takođe pate od ovog nimalo prijatnog poremećaja, neka i od rođenja.

Razvoj slušnog sistema, posebno slušnih centara u mozgu, može pravilno da se razvije samo kod mališana koji čuju. Ipak, istraživanja pokazuju da je kod beba kod kojih je nagluvost otkrivena pre navršenih šest meseci moguć bolji i brži razvoj govora u odnosu na decu kod kojih je nagluvost otkrivena kasnije. - Može im se pomoći ugradnjom kohlearnog implantata, čiji je vek doživotan - poruka je prof. dr Zorana Komazeca, otorinolaringologa i audiologa, šefa Odseka za kohlearnu implantaciju u Klinici za bolesti uva, grla i nosa Kliničkog centra Vojvodine.

prof.-dr-zoran-komazec.jpg
Privatna Arhiva 

Više stotina dece u Srbiji već je dobilo ovo neverovatno pomagalo, čiju nabavku i troškove ugradnje snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje. - Da bi se pravilno razvili govor i sluh deteta, uz implantat su neophodne i redovne kontrole. Odraslima se ovakav implantat takođe ugrađuje.

(NE)OČEKIVANE SMETNJE Zašto nam slabi sluh? - Može da se dogodi zbog smetnji u prenošenju zvučnog talasa od spoljašnje sredine ka unutrašnjem uvu. Reč je o konduktivnoj ili provodnoj nagluvosti. Postoji i senzorineuralna nagluvost, nastaje zbog oštećenja slušnih ćelija u unutrašnjem uvu (pužnici), odnosno nervnih vlakana slušnog živca.

Provodna nagluvost je česta. - Osetili smo je skoro svi, bar jednom. Recimo, znaci su osećaj zaglušenog uva i slabijeg sluha tokom putovanja na visinu, nastaje i zbog čepa ušne masti u spoljašnjem uvu, akutne ili hronične upale spoljašnjeg ili srednjeg uva, neadekvatne funkcije Eustahijeve tube.... Ovaj tip nagluvosti uglavnom se uspešno leči.

Ko ne može da se izleči? - Mogućnosti popravljanja sluha lečenjem su male kod pacijenata kod kojih se ustanovi senzorineuralna nagluvost.

Kako nastaje ovaj problem? - Javlja se kod oko 25 odsto populacije starije od 65 godina, u početku je glavni simptom nerazumevanje govora; očitava se propadanjem sluha u području visokih frekvencija, kad pacijenti ne mogu kvalitetno da čuju veliki broj glasova. U našem jeziku, ovi glasovi su suglasnici - s, z, č, ć, ž..., nosioci zvuka razumevanja govora. Daljim pogoršanjem stanja, prvo okruženje, a zatim i sami pacijenti primećuju da ne mogu da obavljaju svakodnevne aktivnosti, a da pri tome ne zapitkuju više puta za značenje rečenice.

ZA VEĆINU POSTOJI REŠENJE Ima li rešenja? - Pacijentima se u ovom slučaju preporučuju slušni aparati; lekovi i operacija nisu izbor.

Kako mogu da pomognu? - Programiranjem mogu da se podese prema zahtevima svakog pacijenta i za boravak u različitim zvučnim okruženjima. Ako blagovremeno počnu s korišćenjem slušnih aparata, nagluve osobe znatno mogu da pojačaju sluh.

Kod koga nema efekta? - Nažalost, neuralni gubitak sluha / apsolutni gubitak je trajan. Slušni aparati i kohlearni implantati ne mogu da pomognu jer nerv nije u mogućnosti da dalje prenosi zvučnu informaciju do mozga.

FAKTORI RIZIKA- dugotrajna izloženost buci (+55 decibela) - nasledni faktor - bolest (grip, boginje, meningitis) - lekovi/reakcija - oslabljen krvotok - povreda glave - nakupljeni cerumen (ušni vosak) - starost - klima, stres, ishrana

ZNACI ZA UZBUNU - Ako glasno govorite - Kad neko komentariše da je zvuk vašeg TV/radio aparata previše jak - Ako ne čujete zvono (vrata, telefon) - Ako vam je teško da pratite razgovor u gužvi/bučnom okruženju - Ako primećujete čestu pojavu tinitusa (zvonjavu, šum u uvu/ušima)

1002-shutter.jpg
Shutterstock 

KOHLEARNI IMPLANTATUgradnjom kohlearnog implantata omogućava se slušanje čak i kod onih osoba koje su rođene sa oštećenim slušnim čulom. Iza uva se postavlja govorni procesor koji pretvara zvučnu energiju u električni stimulus, koji se prenosi ka elektrodi u unutrašnjem uvu. Impulsi se, pomoću slušnog živca i slušnim putevima, potom upućuju ka kori velikog mozga.

OLAKŠAJTE (NA)GLUVIMA RAZGOVORObraćajte im se razgovetno, lagano, kratkim i jasnim rečenicama, uobičajenim rečnikom. Nije potrebno da vičete; (na)gluva osoba treba dobro da vas vidi, ali nemojte da pravite grimase - onaj ko čita sa usana teže će vas razumeti. U ustima ne treba da imate hranu, žvaku ili cigaretu.

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)