EVO KOLIKO LOŠE HRANE SMEMO DA POJEDEMO TOKOM DANA! Otkriveno da nije sve tako CRNO ako se držimo OVOG PRAVILA!

Puno toga što kupujemo je prerađeno, ali se ta hrana ipak deli na nekoliko vrsta u zavisnosti od stepena krajnje obrade. Nije svaka prerađena hrana loša: salate, prženi orašasti plodovi, smrznuto voće i povrće, pasulj, paradajz ili tuna iz konzerve zadržali su korisne nutrijente. Ipak, sve je veći udeo visoko prerađene hrane na našem jelovniku - smrznuti pomfrit, lazanje koje samo treba ubaciti u rernu, tost koji može trajati i po tri meseca, gotova jela, industrijski kolači. U ovakve namirnice dodata je velika količina zasićenih masti, šećera i soli (natrijuma), pa i neki dozvoljeni, ali vrlo diskutabilni aditivi poput natrijum nitrita i titan oksida, pa su one i najlošije. U ovoj kategoriji su mahom i slatkiši, masne i slane grickalice, slatki napici. U visokoprerađenoj hrani je manje prehrambenih vlakana i vitamina.

Neodoljiva privlačnost

Iako znamo da je takva hrana uopšteno loša, ne može se poreći njena praktičnost - sigurno je puno lakše na ulje baciti riblje štapiće nego očistiti kilogram sardina ili pahuljice preliti mlekom nego čistiti i seckati sveže voće za smuti. Poneka poseta "fast fudu" neće nam naškoditi, ali koliko često je prečesto?

Istraživanje predstavljeno 2019. godine od strane Američkog društva za srce sprovedeno je na 13.500 ljudi i trajalo je pet godina, a odnosilo se prvenstveno na zdravlje srca i krvnih sudova. Rezultati su pokazali da visokoprerađena hrana čini više od 50 odsto ishrane Amerikanaca, a za svakih 5 odsto dodatnih kalorija koje osoba dobije iz visokoprerađene hrane sveukupno se zdravlje srca skladno tome pogoršava.

40 ili 25 odsto loše hrane

Idealne okolnosti za održanje kardiovaskularnog zdravlja određuje se prema sedam parametara: visini krvnog pritiska, nivou holesterola u krvi, nivou šećera, prehrambenim navikama, fizičkoj aktivnosti, kao i tome da li je osoba pušač ili nije. Ishrana pritom igra vrlo važnu ulogu. Ne samo da prerađenom hranom unosimo lošu hranu u organizam nego njome zamjenjujemo zdravu hranu punu nitrijenata: voće, povrće, celovite žitarice, proteine bez masnoća, što je usko povezano sa zdravljem srca.

Tako ljudi koji 70 odsto kalorija dobijaju iz visoko prerađene hrane imaju upola manje šanse da im srce ostane zdravo od onih koji dnevno iz takve hrane dobivaju 40 odsto kalorija. Ali čak i 40 odsto dnevnog unosa kalorija iz prerađene hrane nije sjajno, mada je puno bolje od viših postotaka, čak i ako se bavite sportom. Ovaj unos ne bi trebao premašiti 25 odsto, zaključili su.

Kako smanjiti?

I male promene mogu da naprave razliku. Pokušajte da usvojite nešto od ovoga: umesto belog hleba uzmite integralni, hamburger jednom nedeljno zamenite ribom, smanjite konzumaciju slatkiša (zamenite ih pločicom od orašastih plodova i žitarica, ne čokoladnom!) i zašećerenih napitaka - pijte vodu u većim količinama. Probajte što češće sami da pripremite obrok umesto da uzmete gotov, neka međuobrok bude sveže ili suvo voće. Važno je da postignete bolji odnos između hrane koja vam hrani dušu i one koja je stvarno dobro gorivo za vaše telo. I tada bez problema možete sebi da priuštite čips i hamburger. Glavno je da su u manjini.

Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia