NAČIN NA KOJI VEĆINA KUVA PIRINAČ JE OPASAN PO ZDRAVLJE! U njemu ostaje OTROV koji se povezuje sa DIJABETESOM I RAKOM!

Milioni ljudi svakodnevno rizikuju svoje zdravlje neispravnim načinom kuvanjapirinča, posebno ako se ta namirnica često nalazi na njihovom stolu, upozoravaju naučnici. Nedavno je istraživanje pokazalo da česta metoda kuvanja pirinča - u šerpi kipuće vode dok ona ne ispari, izlaže one koji je jedu tragovima otrovnog arsena.

On je testirao različite načine kvanja pirinča kako bi otkrio koji je među njima najzdraviji. U prvoj metodi stavio je jednu šoljicu pirinča i dve šoljice vode pa je voda isparila tokom kuvanja - kako se pirinač najčešće kuva.

Otkrio je da je tom metodom u pirinču ostalo najviše arsena. U drugoj metodi je stavio jednu šoljicu pirinča i pet šoljica vode, pa izbacio višak vode, a nivo arsena se prepollovio. U trećoj metodi pirinač se kuvao tako što je bio potopljen preko noći, ujutru se ispirao sve dok voda nije bila čista i potom skuvao - s čime se udeo toksina smanjio za 80 posto.

Istraživanja na evropskom tržištu otkrivaju da čak 58 posto proizvoda sa pirinčem sadrže visoke nivoe arsena, pa se preporučuje da pirinač uvek prethodno potopite i ispirate kako bi se smanjila verovatnoća od nastanka štetnih posledica na zdravlje.

Žitarica iz tropskih i suptropskih predela Afrike i Azije godinama je u središtu polemika - dok je polovini čovečanstva osnovna hrana, drugi je proglašavaju "prehrambenom prevarom" jer je puna ugljenih hidrata i doprinosi debljanju. Ipak, šta je prava istina?

Naime, sve se svodi na to koji tip pirinča jedete, objašnjavaju nutricionisti. Beli pirinač se smatra "nutritivno lošim", jer se dobija ljuštenjem omotača zrna, zbog čega je njena hranjiva vrednost manja. U procesu mlevenja se uklanjaju mekinje i klice, što joj oduzima vitamin B, gvožđe i vlakna. Iako se naknadno obogaćuje gvožđem i vitaminom B, vlakna se u nju nažalost ne mogu vratiti. Smeđi pirinač je isti kao i beli, ali je on ipak "žitarica od celog zrna", jer je njoj uklonjena samo spoljašnja nejestiva opna, pa je bolji izbor vlakna, vitamina E i antioksidansa.

Tako se u jednoj šoljici kuvanog smeđeg pirinča nalazi oko 3,5 grama vlakna, a ista količina belog pirinča sadrži manje od 1 gram. Osim toga, studije pokazuju da deo zrna pirinča poznat kao subaleuronski sloj može pružati zaštitu od visokog krvnog pritiska i ateroskleroze, a on se nalazi samo u smeđem pirinču. Takođe, dokazano je da menjanjem belog za smeđi pirinač ljudi smanjuju svoj rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2. Ipak, jednu stvar treba imati na umu - većina ljudi misli da je smeđi pirinač sinonim za celo zrno, ali tehnički cela zrna pirinča mogu biti različitih boja, zavisno o sorti žitarice.

Šta je sa divljim pirinčem?

To je žitarica koja raste na vodi i ima nešto više proteina od smeđeg pirinča. Nutricionisti upozoravaju da je bolje ne kupovati njihove mešavine, jer najčešće sadrže visok nivo soli.

Prema dimenzijama,pirinač se obično deli u tri grupe, a veličina zrna nema uticaja na nutritivnu vrednost:

Pirinač dugog zrna - 3-5 puta je duži nego širi. Zbog amiloze u zrnu, pri kuvanju se ne slepljuje i stvara rastresitu strukturu, pa je pogodan za salate i pržena jela s pirinčem.

Pirinač srednje dugog zrna - otprilike su dvostruko duža od svoje širine i sadrže podjednake količine amiloze i amilopektina. Nakon kuvanja, zrna su ipak sklonija slepljivanju.

Pirinač kratkog zrna - ima više amilopektina, pa su zrna zdepasta, okruglasta i lepljiva. Takav pirinač je pogodan za rižota, suši i deserte na bazi pirinča.

Kurir.rs/24sata.hr/Foto: Profimedia