STRUČNJAK ZA KORONU KAŽE DA JE OVO JEDINI NAČIN DA PRIPREMITE TELO: Ovo se dešava organizmu kada virus uđe u sistem

Biolog Ben Njuman, stručnjak za koronaviruse, objasnio je kako se oni ponašaju u ljudskom telu.

Obično, kada telo otkrije napadača, aktivira se naš urođeni imuni odgovor kako bi se telo borilo protiv virusa na opšti način dok ne dođe do pametnijeg i konkretnijeg imunološkog odgovora. Ta, druga i konkretnija linija, uključuje između ostalog i proizvodnju ubisvetnih T ćelija.

- Posao T ćelija je ulazak i probijanje rupa u bilo kojoj ćeliji koja je zaražena virusom. One prepoznaju, detektuju i uništavaju virus. Kada kasnije proverimo krv obolelih, kao što smo to radili za vreme epidemije SARS-a, ustanovi se da su preživeli imali veoma dobar odgovor ubistvenih T ćelija - objašnjava dr Njuman.

Korona virus, kao i svaki drugi, želi da napravi što više svojih replika. Zato se vezuje za ljudske ćelije, ubrizgava im svoju RNK i reprogramira ćeliju da se pretvori u virusnu, kako bi se tako ta ćelija reprodukovala u što više virusa. Ljudsko telo ima sistem koji radi poput interfona, alarma za pomoć imunom sistemu da šalje ćelije u odbranu sistema, objašnjava dalje Njuman.

Tako se vrši komunikacija između molekula, a korona virus želi da omete tu komunikaciju kako bi mogao da nastavi da se reprodukuje. Ako uspete na vreme da izvučete signal, sledi odličan imunološki odgovor organizma. Međutim, ako sistem pogrešno odgovori, pobeđuje korona virus.

- Koronavirusi i virus gripa voli da ide na površinu pluća, deo gde vazduh dodiruje ćelije. Onda se vraćaju odakle su došli kako bi zarazili nekog drugog - objašnjava Njuman. Međutim, virusi nisu savršeni i dešava im se da krenu na pogrešnu stranu, pa onda završe u krvotoku.

U regularnim uslovima, naš imuni sistem čeka da uguši te viruse. Ako se to ne desi, virus može da završi u krvotoku. Ovaj virus dobro raste u jetri, kaže Njuman, ali do jetre nikada ne bi mogao da dođe jer ona nije vezana za pluća. Isto je i sa crevima i slezinom. Oko pet odsto ljudi ima proliv koji je izazvao SARS, a u ozbiljnijim slučajevima, virus SARS mogao je da dođe i do mozga. To je deo koji kontroliše disanje rad srca, a postoje neki dokazi iz stare epidemije SARS-a da može da stigne tamo, ali tek kada svi drugi sistemi odbrane tela zakažu - kaže ovaj stručnjak.

ŠTA JE S LJUDIMA SA SLABIM IMUNITETOM? U idealnim uslovima, vaše telo stvara uravnoteženi imunološki odgovor na uljeza. Međutim, ako ste imunokompromitovani, recimo, ako imate presađen organ, lečite se od raka ili ste HIV pozitivni ili na bilo koji drugi način imate loš imuni sistem, to znači da uravnotežen odgovor organizma možda neće biti moguć. Zato je za takve slučajeve najbolja opcija da preduzmete sve moguće mere da ne dobijete virus. KAKO VIRUS ŠTETI ZDRAVIM LJUDIMA? Sa ovim virusom dolaze i respiratorni simptomi, naročito u teškim slučajevima. To je rezultat zaštite koju vaše telo preduzima. Kada virus zarazi sredinu do dna pluća, što korona virus voli da radi, vaše telo šalje ćelije da to zaustave.

- Vaše telo vodi politiku spaljene zemlje - neke ćelije prolaze kroz vaša pluća i samo pokušavaju da unište to mesto, uništavajući pritom i zdravo tkivo. Ako tamo nema živih ćelija, virus ne može da uđe u njih i ne može vam ništa - kaže ovaj stručnjak.

Međutim, iako taktika "spaljene zemlje" štiti od invazije virusa, ona istovremeno i umanjuje kapacitet pluća.

Naše telo pokušava da povrati taj kapacitet, što nije uvek lak proces.

- To je kao kada bite popravljali veliku srednjevekovnu katedralu. Prvo biste popunili unutrašnjost skelama kako bi mogle da podupru sve, pa tek onda vadite cigle. Tako su neka mesta gde bi vazduh trebalo da bude unutar alveola zauzeta. Po završetku posla, skele se spuštaju i možete ponovo da dišete, ali taj proces traje i po nekoliko meseci, a morate da dišete i za to vreme. Tako ljudima sa teškim simptomima bolesti treba dodatna pomoć u vidu dodatnog kiseonika u plućima. Postoje ljudi koji su bili u strašnom zdravstvenom stanju i uspeli su da mesecima prežive sa virusima SARS i MERS. Moguće je, ali bolnicama treba mnogo sredstava za to - kaže Njuman.

ŠTA DA URADITE KAKO BI IMUNI SISTEM DOBRO RADIO? Lekarima se ne dopada ideja "ojačavanja" imunog sistema, jer previše energije u imunom sastavu tera telo da napada sebe - tako izgleda autoimuna bolest.

- Ono što možete da uradite da biste dali priliku imunom sistemu da radi najbolje što može jeste da se opustite i odmarate što više - kaže Njuman, dodajući da bi isto to uradili i u bolnici - smestili vas da ležite, davali vam mnogo tečnosti i mnogo odmora. To je najbolje što možete da uradite za svoje telo.

Kurir.rs/blicžena