Prof dr Vesna Dimitrijević Srećković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički Centar Srbije

Kada pri pregledu otkrijemo poremećaj nivoa masnoća, ne uključujemo odmah terapiju statinima i fibratima već u periodu od 4 do 6 meseci pokušavamo da korigujemo nivoe masnoća higijenskodijetetskim merama (mediteranskom ishranom) uz planiranu fizičku aktivnost i/ili šetnju najmanje 5 km, umerenim tempom.

Primenjene mere pokazale su nakon šest meseci korekciju telesne težine i stomačne gojaznosti, popravljanje regulacije šećera, regulaciju nivoa insulina, krvnog pritiska kao i vrednosti ukupnog holesterola, „lošeg“ LDL –holesterola i povećanje „dobrog“ HDL- holesterola.

Zdrava ishrana za cilj ima postizanje i održavanje željene telesne težine i zadovoljenje energetskih potreba. To se postiže češćim manjim obrocima, najčešće tri glavna obroka i dve do tri užine.

Cilj je da se spreči i koriguje gojaznost i povišeni krvni pritisak, spreči nastanak dijabetesa, povišenog nivoa masnoća u krvi, posebno holesterola i triglicerida, čime se sprečava pojava ateroskleroze i komplikacija na krvnim sudovima.

Iskustvo, pokazuje da individualno podešena mediteranska ishrana, ima značajan efekt na indeks telesne mase, smanjenje stomačne gojaznosti, insulinsku rezistenciju , na nivo masnoća u krvi, odnos LDL i HDL holesterola i krvni pritisak. Korigovanjem svih ovih faktora može značajno doprineti smanjenju rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, pre svega nastanak angine pektoris, infarkta, šloga ili gangrene. Ne preporučuje se prženje niti pohovanje, čak ni na maslinovom ulju a kao zdrav način pripreme predlaže se barena hrana, dinstana na vodi sa dodatkom maslinovog ulja na kraju, pečena u rerni ili ponekad električni roštilj. Masni sirevi i kačkavalj koji su bogati zasićenim masnoćama, zamenjeni su posnim sirevima i drugim mlečnim nemasnim proizvodima. Povišena vrednosti holesterola je značajan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i koronarnu bolest srca. Studije su pokazale direktnu vezu između „lošeg“ LDL-holesterola i rizika od ateroskleroze i infarkta miokarda. Smanjenje nivoa ukupnog holesterola i „lošeg“ LDL-holesterola u krvi su efikasna mera u sprečavanju koronarnih događaja .

profesorka-2.jpg
Foto: Promo

Poslednju deceniju ekstrakt crvenog pirinča se pokazao kao efikasna alternativa kod pacijenata koji su pokazali nepodnošljivost na statine. Kod pacijenata kod kojih su otkrivene povišene vrednosti ukupnog i „lošeg“ LDL holesterola pored Mediteranske ishrane i povećanja fizičke aktivnosti preporučuju se i preparati na bazi crvenog pirinča koji sadrže Monakolin.

Monakolini snižavaju holesterol blokirajući enzim koji omogućava proizvodnju holesterola, Osnovni monakolin u crvenom pirinču je monakolin K. Monakolin K smanjuje proizvodnju holesterola i preuzimanje masnoća a učestvuje u njihovom transportu i izbacivanju. Pokazano je da ima ulogu i u suzbijanju stvaranja masnog tkiva. Analizom kojom su bile obuhvaćene tri studije, sa 9625 pacijenata, pokazano je da su različite formulacije ekstrakta crvenog pirinča dovele do značajnog smanjenja ukupnog holesterola, i „lošeg“ LDL holesterola i trigicerida. Zaključeno je da je ekstrakt crvenog pirinča efikasna i sigurna opcija kod pacijenata koj ne podnose statine. Istraživanja i analiza 20 studija potvrdili efikasnost Monakolina K datog u prosečnoj dozi od 10,8mg na smanjenje LDL-holesterola (u proseku 1,02mmol/l) i smanjenje kardiovaskularnog rizika za 20%.

Na osnovu dokaza o efikasnom smanjenju „lošeg“ LDL holesterola, za 20%, najnovije preporuke za lečenje povišenih vrednosti holesterola, kod nepodnošljivosti statina, kao zamenu preporučuju primenu Monakolina K u dozi od 3 do 10mg. Monakolin K se može kombinovati sa različitim dijetetskim suplementima a jedna od mogućih kombinacija je sa folnom kiselinim u cilju smanjenja nivoa „lošeg“ LDL holesterola i homocisteina.

Nekoliko studija pokazalo je da crveni pirinač koji sadrži 5 do 10 mg monakolina K smanjuje povišeni nivo „lošeg“ LDL holesterola za oko 22% do 27%. Evropska agencija za bezbednost hrane smatra da dnevni unos 10 mg monakolina K iz crvenog pirinca doprinosi održavanju normalnog nivoa „lošeg“ LDL holesterola u krvi Monakolin K poboljšava funkciju krvnog suda i deluje protivupalno mereno nivoom C reaktivnog protein u krvi.

Istraživanja su potvrdilaefekat monakolina K na smanjenje LDL holesterol za oko 20%, smanjenje ukupnih kardiovaskularnih događaja za 37%, i koronarne smrti za 31%. Ukupna smrtnost je takođe bila niži kod lečenih pacijenata za 32%.

Preparati ekstrakta crvenog pirinča u kliničkom radu sa pacijentima koji su imali povišene vrednostu holesterola, zajedno uz Mediteransku ishranu pokazali su povoljne efekte na regulaciju lipidnog statusa u dužem vremenskom periodu.

Promo tekst