ŠTA JE SRČANA INSUFICIJENCIJA? Slabo pumpanje traži ozbiljan protivudar, mnogi ne stignu da zatraže pomoć!

Ako se na vreme postavi dijagnoza, problemi koji se na početku blago i sporadično javljaju ne moraju da imaju fatalnu završnicu

Problemi u početku mogu da budu blagi, da se javljaju sporadično. Pacijenti se prvo žale na zamor i oticanje nogu, ali retko pomišljaju da im je odmah potrebna pomoć. Jednostavno ne obraćaju pažnju, ili uzrok traže u drugim, ne toliko kritičnim oboljenjima koja imaju slične simptome.

Preventivni pregledi mogu mnogo da otkriju. EKG, koji beleži električnu aktivnost srca, osnovna je metoda koju koristimo u kardiologiji i rutinski se radi pri gotovo svakom kontaktu s bolesnikom. Omogućava da sagledamo da li je srčani ritam pravilan ili postoji neka aritmija, da li postoji neka smetnja u sprovođenju električnih impulsa kroz srce. Može nam pokazati i da li postoji zadebljanje i/ili proširenje neke od srčanih šupljina (pretkomore i komore), kao i da li postoji zapaljenje srčane kese ili samog srčanog mišića. Kod pacijenata sa bolom u grudima EKG govori da li se radi o akutnom infarktu miokarda ili ne.

Precizna procena

Nažalost, EKG ne može uvek da pokaže da li ima suženja na krvnim sudovima srca kod bolesnika koji nemaju tegobe u trenutku pregleda, pa se kardiološki pregled ne završava samo ovim aparatom, već se obavlja i ultrazvuk srca.

UZ srca omogućava da se vidi direktno samo srce, dobije potpuno precizna procena veličine srčanih šupljina i velikih krvnih sudova, snaga pumpanja srca i stanje srčanih zalistaka. Može reći i da li je bolesnik imao infarkt miokarda, kao i koliko je oštećenje srčanog mišića. Pregled se posebno preporučuje bolesnicima koji se žale na zamaranje u naporu, onima kod kojih postoji neki šum na srcu.

Odlična orijentacija

UZ pregledom ne mogu se videti krvni sudovi koji ishranjuju srce, da li postoje suženja na njima. To može da otkrije test fizičkim opterećenjem. U većini slučajeva to i jeste prvi pregled kojim se utvrđuje da li postoje ili ne postoje suženja na krvnim sudovima srca. Na njega se upućuju bolesnici koji imaju bolove u grudima i kod kojih se ne može reći da li je uzrok angine pektoris ili ne. Test, naime, prati promene na EKG tokom opterećenja i omogućava indirektan uvid u stanje krvnih sudova srca.

Odlična je orijentacija u daljem ispitivanju. Pacijenti kod kojih test pokazuje da verovatno postoje suženja na krvnim sudovima srca najčešće se upućuju na koronarografiju, jer jedino ovim pregledom može potpuno tačno da se ustanovi stanje na krvnim sudovima srca i planira odgovarajuće lečenje.

Ne manje bitna metoda je 24-časovno praćenje (holter) krvnog pritiska, kojim se tačno procenjuje da li neko ima ili nema povišen krvni pritisak, da li i kako reaguje na propisanu terapiju, koliki je rizik od najneželjenijih srčanih događaja - šloga i infarkta. Specijalnim aparatom beleži se električna aktivnost srca tokom dužeg vremenskog perioda (24 sata i duže), to je kao dugački EKG. Naime, snimanje klasičnog EKG traje kratko, obično 15-20 sekundi, pa postoji mogućnost da se ne uoče aritmije ili druge promene. Zato se holter EKG preporučuje bolesnicima koji se žale na nepravilan ili ubrzan rad srca, a kod kojih na klasičnom EKG nisu uočeni razlozi za ove tegobe. Izbor je i kod bolesnika koji su izgubili svest ili imaju ozbiljne nesvestice, kako bi se isključile pauze u srčanom radu ili po život opasne aritmije. Ako se poremećaji potvrde, pacijenti se upućuju na ugradnju pejsmejkera ili defibrilatora.

Skener sve govori

Kod kardioloških bolesnika mogu da se planiraju i izvode, u zavisnosti od stanja konkretnog bolesnika, još neke procedure. Pomenuo bih skenersku koronarografiju, koja se izvodi kod bolesnika sa anginom pektoris. Radi se o metodi gde možemo direktno videti krvne sudove na srcu i prilično uspešno proceniti da li na njima postoje suženja ili ne, a ne zahteva ležanje u bolnici i ulaženje katetera u krvne sudove. Magnetna rezonacija srca je dobar izvor informacija kao i UZ srca, ali na mnogo precizniji način. Uz dodatne informacije, pokazuje da li bolesnik ima zapaljenje srčanog mišića, neku od kardiomiopatija, da li su pojedini delovi srca nakon eventualnog infarkta živi ili ne.

Piše prof. dr Petar Otašević, spec. interne medicine, supspec. kardiologije, upravnik Klinike za kardiologiju u IKVB “Dedinje”

Kurir.rs