OPREZ! KREĆU VELIKE VRUĆINE: Čuvajte se TOPLOTNOG UDARA, ovo su SIMPTOMI i saveti kako da se ZAŠTITITE!
Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i na taj način temperaturu održi u normalnim granicama zbog ekstremno visoke spoljne temperature odnosno vremenske pojave toplotniog talasa.
Ponekad ga nije lako prepoznati jer simptomi mogu podsećati na neke druge bolesti, na primer na groznicu. Naime, kad ste duže izloženi suncu, najčešće se javlja iscrpljenost i zbog toga se toplotnii udar može lako “sakriti”, ačo ukoliko se ne prepozna na vreme, može biti opasan za život, zato je bitno brzo ga prepoznati i zvati Hitnu pomoć.
Nakon što pozovete Hitnu, stavite obolelog u hlad pa ga hladite polivajući vodom ili mašući lepezom. Strujanjem vazduha telesna temperatura će lakše pasti. Ako je oboleli pao u nesvest, okrenite ga na bok da se ne bi ugušio sopstvenim jezikom, a ako je prestao da diše, započnite sa oživljavanjem. Nikako ne smete onome ko je doživeo toplotni udar stavljati led na kožu niti ga hladiti ledenom vodom.
Najčešći simptomi po kojima ćete prepoznati toplotni udar su visoka temperatura, groznica, vruća, suva i crvena koža, nedostatak znojenja, ubrzani puls, žeđ, mučnina i/ili povraćanje, otežano disanje, dezorijentiranost, pa čak i gubitak svesti.
Preporuke za ponašanje na velikim vrućinama:
Rashladite telo i unosite dovoljno tečnosti
Redovno unosite negaziranu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera. Možete se osvežiti tako što ćete u ustima rastopite kockicu ili dve leda. Takođe, dehidraciju od vrućina ćete izbeći uzimanjem razređenog soka kao što je limunada i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po 1 do 2 kašičice.
Izbegavajte boravak na direktnom suncu u razdoblju od 10 do17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes). Osobe koje rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) trebalo bi češće da odmaraju, da se sklanjaju u hlad i piju bar pola čaše vode svakih 30 minuta.
Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je da se zamotate u hladne mokre peškire ili se rashladiti mokrom sunđerom, kupkom za noge i sl. Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke.
Nosite laganu široku svetlu odjeću od prirodnih materijala. Kada izlazite iz kuće, stavite šešir širokog oboda ili kapu i naočare za sunce, a korisna zaštita su i kišobrani i lepeza za rashlađivanje.
Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama. Jedite sveže voće ili napravite laganu supu, kako biste organizmu vratili izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.
(Kurir.rs/A.A./24sata.hr)
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore