U Srbiji se danas obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, koji je jednan od najzastupljenijih maligniteta među ženskom popolacijom na svetu. Kada se otkrije u ranoj fazi u 90% slučaeva moguće je potpuno izlečenje raka zbog čega je bitno da budemo svesni da je jako važno raditi proventivni pregled dojki.

profimedia0559476651.jpg
Profimedia 

Rak dojke se javlja najčešće kod žena koje su imale prve najbliže članove porodice koje su obolele od ove bolesti. Pored naslednog faktora, na pojavu raka dojke utiče i prva menstruacija koje se javila pre 12. godine ili poslednja menstruacija posle 50. godine. Takođe, u riziku za nastanak raka dojke su žene koje nisu rađale, starije su prvorotkinje ili nisu dojile. U povećanom riziku su i žene koje koriste hormonsku terapiju, konzumiraju alkohol, duvan ili su gojazne i fizički neaktivne. Na ove faktore rizika možemo da utičemo i zato je važno da vodimo zdrav stil života, da povećamo fizičku aktivnost, pravilno se hranimo i smanjimo unos alkohola.

- Sa svešću da se od ove bolesti ne umire ukoliko se otkrije na vreme, bitno je shvatiti značaj prevencije raka dojke. Treba redovno odlaziti na ultrazvuk i mamograf koji mogu da dijagnostikuju svaku promenu, ali i kod kuće vršiti samopregled - ističe objašnjava Emilija Trbović, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.

profimedia0578002203.jpg
Profimedia 

Kako uraditi samopregled dojki?

- Samopregled dojke je način na koji žena samostalno može pregledati svoje dojke, kao deo mera kojima se rano otkrivaju različite promene u izgledu i građi dojki. Većina promena koje se mogu primetiti samopregledom su benigne prirode. Međutim, bilo koja promena u vidu čvorića unutar tkiva dojke ili promena izgleda kože (naborana, izgleda pomorandžine kore), promena izgleda bradavice mora biti prijavljena lekaru, kako bi se sprovele dodatne dijagnostičke procedure u cilju otkrivanja uzroka pomenutih promena. Samopregled dojki ne može da zameni redovne preglede od strane nadležnog lekara. Preporuka za sve žene starije od 20 godina je da makar jednom u dve godine obave sistematski pregled koji uključuje i ultrazvučni pregled dojke, a nakon 40. godine, preporuka je da se ovi pregledi obavljaju makar jednom godišnje - kaže dr Emilija Trbović.

Žlezdano tkivo dojke reaguje na promene nivoa hormona u toku mesečnog ciklusa, pa je samopregled dojke najbolje raditi u isto vreme svakog meseca, nekoliko dana nakon prestanka menstrualnog krvarenja. Samopregled treba da se sastoji iz nekoliko koraka.

profimedia0051988428.jpg
Profimedia 

- Treba stati ispred ogledala ispravljene kičme i sa rukama na kukovima osmotriti izgled, veličinu, simetričnost i boju kože dojki. Ukoliko se tom prilikom primeti crvenilo, otok, osip, ravna ili uvučena bradavica, treba se obratiti lekaru kako bi se utvrdio uzrok prisutne promene. I dalje stojeći ispred ogledala podignutih ruku u vis, ponovo proveriti da li postoji neka od gore navedenih promena. Blagim stiskom bradavica vrhovima prstiju proverite da li postoji bilo kakvo prisustvo sekreta iz bradavica (bistar, zamućen, sukrvičav). Svaka pojava sekreta izvan perioda dojenja mora biti prijavljena lekaru. Potrebno je opipati dojke u ležećem položaju, tako što levom rukom ispitujete desnu, a desnom rukom levu dojku. Opipavanje se vrši jagodicama prstiju, tako što se za opipavanje kože i potkožnog tkiva vrše blaži, a za opipavanje dubljih struktura jači kružni pokreti. Najbolje je za palpiranje koristiti uvek istu putanju, počevši od bradavice, pa povećavati krug sve do baze dojke. Ponoviti postupak opipavanja u stojećem ili sedećem položaju. Važno je palpirati u više položaja, zato što u nekim slučajevima jedna ista promena može biti nedostupna ili neprimetna pri palpaciji u npr. ležećem, a dostupna u sedećem položaju - ističe Trbović.

Samopregled dojke je dragocena dopunska metoda kojom sama žena može blagovremeno uočiti različite promene u građi dojke. Međutim, važno je ne zanemarivati redovne sistematske preglede, koje sprovodi visokokvalifikovano medicinsko osoblje, jer se metodama vizualizacije (ultrazvuk, mamogram) mogu videti čvorići ili druge promene koje još uvek nisu dovoljne veličine da bi se osetili dodirom.

(Kurir.rs/MONDO)

Bonus video:

02:46
SRPSKI NAUČNICI U OTPADU TRAŽE LEK ZA RAK! Kora od banane i bajati mesni narezak mogli bi da postanu deo REVOLUCIONARNIH LEKOVA Izvor: Kurir TV