Malo je poznato da je prvi kompjuterski program napravila žena, i to pre nastanka samog kompjutera. Kako je to moguće?

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Početkom XIX veka, Čarls Bebidž je napravio mašinu koja je mogla da rešava razne matematičke operacije, ne praveći greške koje su česte u manuelnom računanju.

Ovaj kompjuter nije radio na struju, a neki od njih su radili na paru, dok se ostalima upravljalo ručno. Kasnije, Bebidž je napravio mašinu "Analitički motor", koja je koristila posebne kartice kako bi mašina "pamtila" operacije koje su jednom na njoj izvršene.

Ejda Lavlejs, ili "Vila brojeva", kako ju je zvao Bebidž, bila je impresionirana njegovom mašinom, a tokom 1842. i 1843. godine prevela je tekst italijanskog matematičara Luiđija Menabrea, koji se ticao motora, a uz prevod je dodavala svoje beleške, gde se našao i svojevrsni algoritam. Tako je nastao prvi kompjuterski program, pomoću kojeg bi "Analitička mašina" mogla da izračuna Bernulijev niz, a od tada mašina je radila svojim punim potencijalom.

Od 1998. godine, Udruženje britanskih programera počelo je da dodeljuje medalju u njenu čast, a u SAD-u napravljen kompjuterski program koji je nazvan Ada, a odobren je na godišnjicu njene smrt. Danas je to zvaničan kompjuterski program američke vojske.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

NEVEROVATNO: Vodopad u blizini Knina prkosi gravitaciji (VIDEO)

Zašto se ove mumije pretvaraju u crnu sluz?

Šta vaše kosti imaju zajedničko sa Ajfelovom kulom?

Džakarta: Život u sobi bez pogleda

HOLIVUDSKI MIT: Da li je ubrizgavanje leka direktno u srce zaista korisno?