Ključna razlika je između misli "Ja sam uradila nešto loše" i "Ja jesam loša"...

Ovaj tekst preuzet je sa sajta Lovesensa

Odrasla sam sa ocem koji je često govorio: "Sram te bilo!" i to najčešće za neke bezvezne stvari. Tek kad sam došla da živim u Srbiji primetila sam koliko se često ta rečenica ovde koristi. Tada je sve počelo da mi biva jasnije.

Nije on kriv. Niko nije kriv. Nego se ta rečenica prosto nasleđuje od naših predaka i samo se ponavlja. A osećaj sramote je podloga naših nezadovoljstava i osećaj da smo bespomoćni. Zašto je ta izreka i osećaj koji izaziva toliko štetna?

Postoji jedna veoma popularna knjiga u Americi koja se zove "Daring Greatly" od autorke Brene Brown. Toplo je preporučujem, ako imate prilike, da je pročitate. U toj knjizi gospodja Brown jasno objašnjava razliku izmedju sramote i osećaja krivice. Osećaj krivice dolazi posle misli: "Ja sam uradila nešto loše" a osećaj sramote dolazi posle misli: "Ja jesam loša".

Šta to znači?

Ako osećamo da smo loši, onda duboko ne verujemo da možemo bilo šta da promenimo. Eto osećaja bespomoćnosti! Ako samo osećamo da smo pogrešili, tada možemo nešto da promenimo i da idemo dalje.
Zašto to uopšte radimo sebi i namećemo drugima - deci, partnerima, itd.? Donekle tako osećamo kontrolu i vlast nad drugom osobom, imamo osećaj lažne moći. A kao što sam rekla, niko nije kriv. Kada osvestimo stvari, tek onda možemo da postupimo drugačije, da budemo svesniji i da ne koristimo tu rečenicu i ne dozvolimo drugima da je koriste kada smo mi u pitanju.

Nije sramota...


Pitati...
Ako nešto ne znate. Kako ćete da saznate ako ne pitate? Nije sramota ako nešto ne znate. Svi mi nešto ne znamo i učimo tako što pitamo. Bolje je pitati nego sumnjati ili pretpostaviti.

Tražiti...
Ono što želite. Kao što mi je jedna moja divna drugarica iz Amerike jednom rekla: "Ako ne pitaš, odgovor je uvek - ne!". Dakle, ako želimo nešto, uvek možemo to da iskažemo. Da li će nam ta osoba dati ono što želimo ili ne, nije ni bitno. Mi tako poštujemo sebe i barem dajemo sebi šansu da dobijemo ono što želimo.

Raditi...
Neki posao koji je "ispod naše časti". Ako radimo pošteno, možemo nešto da naučimo, možda nekoga da upoznamo ko će nam pomoći, a treba da dajemo sebe na tom poslu, a ne da sedimo i očekujemo od drugih ili od države. Takav posao može biti privremen dok ne nađemo nešto drugo. I makar ćemo pokrenuti energiju ka nečemu drugom.

Plakati...
Jer naše emocije su samo energija u pokretu. Ne treba da nas bude sramota da ih osećamo i iskažemo. Ako ih ne ispoljimo, onda se samo zaglave negde u nama i vladaju nad nama. Ali pustite ih, pustite te suze, tako se oslobađamo.

Biti...
Debeo. Mediji i društvo nameću osećaj sramote ako ste debeli. Vi niste loši zbog toga, to je samo jedno vaše stanje. Možete da promenite ako želite, ili možda vam odgovara da budete takvi. Ali samo ako uspemo da volimo sebe već kakvi jesmo sada, možemo da doživimo i moć i energiju da zaista promenimo nešto. Ako polazimo od osećaja sramote, tu se i zaglavimo i nema dalje.

Vaš zadatak je da počnete da obraćate pažnju koliko često se ova izreka zapravo koristi. Sada imate moć da osvestite ovo kod sebe i da pomognete drugima da uvide šta zapravo rade.
Ne treba da vas bude sramota... Zaista prihvatiti sebe onakvima kakvi jeste je prava moć da krenete ka onom što želite.

Tekst: Katarina Ilić

Sa sajta Lovesensa pročitajte još:

Da li se stidite stida

Naša jedina svrha u životu je da budemo ono što jesmo

Kako da se ohrabrimo i živimo život kakav želimo

Kako pronaći sreću tamo gde je nema

20, 30 ili 40: u kojoj godini života su ljudi najsrećniji