NEWSWEEK EKSPERIMENT: Ovih 36 pitanja će vas navesti da se zaljubite u bilo koga!

Psiholozi su osmislili studiju po kojoj se svako u svakoga može zaljubiti. Ivona i Vuk pristali su na eksperiment

Ivona Karan i Vuk Vuković upoznali su se prvi put prošle nedelje. Oboje su bili nervozni - a kako i ne bi! Jasno im je rečeno da će biti pokusni kunići u jednom društvenom eksperimentu. I ne samo to - skoro pa da smo im garantovali da će se kao rezultat ovog eksperimenta među njima dogoditi snažna emotivna zainteresovanost.

Vuk je pokušavao da zadrži svu svoju odmerenost, a Ivona je kroz osmeh jasno pokazala kako joj je dolazak na ovaj sastanak više od zabave. „Već osećam leptiriće u stomaku“, rekla je Ivona dok je sramežljivo sedala za sto smešten u skrivenom kutku restorana.

A eksperiment nije kao oni iz ženskih magazina, naprotiv. Iza njega stoji grupa ozbiljnijih naučnika koju je predvodio psiholog Artur Eron s Državnog univerziteta Njujorka u Stoni Bruku. Oni su 1997. godine objavili studiju pod ozbiljnim nazivom „Eksperimentalno generisanje međuljudske bliskosti: Postupak i neki preliminarni nalazi“ i u njoj su tvrdili da se svako u svakoga može zaljubiti samo ako odgovori na određeni broj pitanja.

Deluje neozbiljno - ali funkcioniše! U to su se uverile i kolege iz Njujork tajmsa i londonskog Gardijana koje su nedavno sprovele isti eksperiment. Rezultati su bili delimično uspešni - nekoliko parova iz Amerike je posle šest meseci eksperiment okončalo brakom, ali je zato par „pokusnih kunića“ iz Londona kući otišao bez burme na ruci. Kad mogu Amerikanci i Englezi, što ne bismo i mi?

HLADAN POČETAK

KLJUČ ISTRAŽIVANJA sastoji se u famoznih 36 pitanja koja vas mogu navesti da se „zaljubite u bilo koga“. Tako tvrde istraživači. Na samom početku stoji napomena: „Ovo je studija o međuljudskoj bliskosti, a vaš zadatak - u kojem verujemo da ćete uživati - sastoji se naprosto u tome da budete bliski sa svojim partnerom“.

Iza cele ideje stoji tvrdnja da obostrana ranjivost podstiče bliskost. Ili da citiramo autore studije: „Onaj ključni obrazac koji vezujemo za razvijanje bliskih ljubavnih veza među ispitanicima sastoji se u stalnom, sve većem i uzajamnom ličnom samorazotkrivanju“.

Izuzetno je teško da sebi dopustimo da pred drugom osobom pokažemo koliko smo ranjivi, tako da nas ova vežba još više primorava da donesemo odluku u vezi s konkretnim potezima.

Naše učesnike eksperimenta Ivonu i Vuka pažljivo smo odabrali. Uslov za odabir je bio da su oboje samci. Jedno o drugom ništa nisu znali pre upoznavanja. Godine, izgled ili čime se bave bili su tajna za oboje. Očekivanja su im bila ista -skromna, ali su im temperamenti različiti. Ivona je ekstrovertna, dok je Vuk više introvertan, ali ne i zatvoren za komunikaciju.

Nakon što smo im objasnili pravila, ostavili smo ih da uživaju u intimnom ručku i uručili im tri koverte, dok ih je naš foto-reporter pratio iz prikrajka. U svakoj od tri koverte nalazilo se 12 pitanja.

Eksperiment dalje ide lako: koverte se otvaraju naizmenično, a onaj ko otvori koverat, taj i postavlja pitanja naglas. Prvo odgovara onaj drugi, a zatim onaj ko je koverat otvorio. Nakon što odgovore na svih 36 pitanja, eksperiment se završava.

ZAGREVANJE

ISPOČETKA JEDNO DRUGOM se nisu baš previše obraćali. Čak su im se i pogledi retko susretali, mada su pomno pratili sve pokrete one druge strane. Dolazak šefa kuhinje, koji im je lično preporučio specijalitete, dogodio se u pravom trenutku. Taman kad je nervoza pretila da postane neprijatna, počeo je razgovor o jelima. Vuk, koji je gotovo za dve glave viši od Ivone i znatno krupniji od nje, bio je odlučan da pre eksperimenta sebe umiri sa srednje pečenim biftekom i prelivom od belih tartufa, dok je Ivona, uz pomoć preporuka glavnog kuvara, odabrala pastu s povrćem. Razlika između njih dodatno je postala očigledna kad je Vuk naručio crno, a Ivona belo vino. Ipak, nakon izvesnog vremena, a možda i zbog hrane i vina, atmosfera je postajala sve prijatnija i opuštenija. Tada se moglo videti da je Ivona, zapravo, veoma radoznala i vedra u stalnoj potrazi za novim iskustvima, posebno onim koja joj život čine kvalitetnijim. Studentkinja je na Fakultetu političkih nauka, sa ambicijom da nakon studija postane novinarka. S druge strane, Vuk je odmeren, učtiv i pomalo krut. Izgled mu je pomalo rezervisan, s pogledom koji kao da je govorio „šta mi sve ovo treba“. Trudio se da svoju pedantnost istakne i u izgledu i u govoru. Trenutno je pri kraju studija sociologije i svoju budućnost, zasad, ne vidi baš najjasnije.

Čitav postupak u proseku traje oko sat vremena, ali naš par imao je o čemu da priča i posle dva sata. Da li je to signal da bi nešto na kraju moglo biti?

Po završetku ručka razgovarali smo odvojeno sa Ivonom i Vukom i evo njihovih impresija:

Ivona Karan: Za nešto ozbiljnije biće mi potrebno još nekoliko susreta

Prvi Ivonini utisci bili su krajnje pozitivni. Na ovaj eksperiment pristala je jer je želela da ispita svoje granice. Kaže da joj nije bilo lako, ali da je uspela da ih pomeri.

„Ovo je bio test o tome koliko mogu da budem iskrena s nekim koga uopšte ne znam i da toj osobi kažem stvari koje ne govorim.“

Početna pitanja joj nisu bila teška, ali kako je vreme proticalo, ona su postajala sve teža, kako zbog činjenice da odgovore treba da saopšti nekome koga ne zna, tako i zbog toga što o njima retko govori čak i s najbližim osobama.

Pitanja poput onih „Šta bi iznela iz kuće koja gori?“ ili „Opiši svoj život u četiri minuta“ predstavljala su pravi izazov.

„Sada shvatam koliko su prava pitanja važna i koliko mi to pruža priliku da nekoga ozbiljno upoznam. Sigurna sam da će svaki moj naredni razgovor, bilo s porodicom bilo s prijateljima, biti još sadržajniji zahvaljujući baš ovim pitanjima. I ne samo to -ovde postoji bar pet pitanja koje uvek možemo da postavimo svojim najbližima i da saznamo da li ti odnosi imaju snagu da se prodube i na koji način. Meni je ovo dokaz da je iskrenost najveći zalog za dobre odnose. Čak ni strah da će to neko zloupotrebiti ne bi trebalo da bude prepreka da se u iskrenosti ide što dalje.“

Ipak, šta je s ljubavlju? Da li je eksperiment bar malo zašao u emotivni deo i da li su se neke emocije barem naslućivale?

Sramežljivo, Ivona priznaje da su se emocije pojačavale kako se eksperiment bližio kraju.

Na trećem setu pitanja, tokom kojeg se često koristila odrednica „mi“, naklonost je postajala sve veća.

„Osetila sam baš snažnu bliskost. Vuk mi je ulivao poverenje i nekako se dogodila ta čudna povezanost. Njegov pogled je bio pun sigurnosti i znala sam da mogu da mu verujem. Pomislila sam kako bi i on mogao imati slične dileme kao i ja, što se i ispostavilo kao tačno. Bilo mi je posebno zanimljivo što sam mogla da gledam njegove reakcije. Govor tela, uzdah ili pauze koje je pravio, sve je to takođe deo odgovora i sve mi se to skupa svidelo.“

FINIŠ

SUDEĆI PO IVONINIM REAKCIJAMA, sledeći susret mogao bi se dogoditi ubrzo i o toj budućnosti više govori rukama nego što uspeva da pronađe prave reči.

„Moja reakcija govori sve. Dezorijentisana sam, pomalo ošamućena i zbunjena. Mene je ovo pomerilo iz koloseka. Sad sam pomalo u stanju euforije jer se ovo ne dešava svaki dan, ali pored svega, za nešto ozbiljnije znam da će mi biti potrebno još nekoliko susreta u nekom drugačijem ambijentu i sa još nekim pitanjima“.

Vuk Vuković: Moje iskustvo je i više nego pozitivno

Svoje učešće u eksperimentu Vuk je opisao kao jedno od najboljih iskustava koja je imao u poslednje vreme.

„Uopšte nisam mogao da pretpostavim da će sve ovo ovako izgledati. Nisam navikao da vodim ovakve razgovore i zato mi je sve izgledalo još zanimljivije. Ja sam dosta povučen i ne vodim ovakve razgovore s ljudima, ili tačnije, veoma retko razgovaram s ljudima na ovakav način. I ako se dogodi takav razgovor, to moraju biti posebne situacije, ne ovako u restoranu i sigurno ne sa osobom koju prvi put vidim u životu. Ipak, i kad je razgovor zahtevao napor, bio je, u neku ruku, prijatan. Uživao sam sve do kraja.“

Prisećanje na teške trenutke iz prošlosti bilo mu je najteže.

„Baš mi je bilo naporno da odgovaram na pitanja koja su me terala da se prisećam nekih loših stvari, kojih se nerado sećam. Trebalo mi je izvesno vreme da se vratim u prošlost i da ih artikulišem. Pored toga, pitanja koja su imala „mi“ jednako su mi bila komplikovana, a treći set pitanja bio je najteži jer je zahtevao da u isto vreme imam pogled ka sebi i pogled ka drugome. O nekim temama sam svega nekoliko puta u životu razgovarao s nekim najbližim ljudima.“

Ali šta je sa emocijama? Pojavile su se i o njima je govorio kroz blagi osmeh. Iako se ta reakcija na njegovom licu nije tako jasno videla kako kod Ivone, razlog za to možda je ležao u njegovoj povučenosti.

„Neka osećanja su bila baš jaka i veoma iskrena. Imam utisak da se tu nešto dogodilo, istina, nije to baš bilo zaljubljivanje, ali je dovoljno snažno da kažem kako bih voleo da se sa Ivonom ponovo vidim i da nastavimo odnos ka nečem još emotivnijem. Baš bih voleo da nastavimo viđanje. Iskreno. Moje iskustvo je i više nego pozitivno.“

DVOJE SU SE TAKO SMUVALI

VUKOV ŽIVOTNI IZBOR je sociologija, pa su zato sve njegove reakcije dodatno važne. Kaže da je verovao u ozbiljnost eksperimenta, ali da ga je svojom posebnošću on ipak iznenadio.

„Verujem da je za dobru komunikaciju između dve osobe veoma važno kakva pitanja jedni drugima postavljamo i kako na njih odgovaramo. Čak i podržavam polaznu hipotezu iz eksperimenta da svako sa svakim može da ostvari odnos. Na početku mi se činilo kao da sam na nekom ubrzanom kursu iz međuljudskih odnosa, ali se nakon nekog vremena to izgubilo i počeo sam da uživam u davanju odgovora. Možda će ovo nekome zvučati banalno, kao postavljaš neka pitanja, pa onda daješ odgovore, ali nije. Znam da je onaj ko je pravio ovakva pitanja tačno znao šta radi. Ona pružaju mnogo toga, posebno u onom delu koji se odnosi na otvaranje u komunikaciji.“

Vuk veruje kako je, pored samih pitanja, za rezultate do kojih su njih dvoje došli zaslužna i spremnost da se bude otvoren.

„Bio sam vrlo otvoren, i to mnogo više nego obično. Istina, bilo je nekoliko stvari koje su mi pale na pamet, ali ih nisam rekao, što ne znači da to ne bih mogao da kažem na nekom drugom ili trećem viđanju sa Ivonom. Na kraju razgovora imao sam osećaj da je sve bilo iskreno, autentično, bez potrebe da bilo ko od nas dvoje stvori lažnu sliku o sebi.“

Važne naznake -Iako rezultati našeg eksperimenta idu u prilog autorima ovog naučnog rada, početne emocije Ivone i Vuka moraće da prođu kroz još neke faze, što, uostalom, i sami osećaju. Iako su neki od učesnika eksperimenta širom sveta već nakon kratkog vremena bili u braku, taj period je vrlo promenljiv i nema jasnog odgovora na pitanje kada bi se to moglo desiti, kao što ne postoje ni odgovori na pitanja da li se od početne zaljubljenosti zasigurno stiže do ljubavi i da li je puko odgovaranje na ovih 36 pitanja dovoljno da živite zajedno uprkos svim izazovima čak i ako se ljubav dogodi.

Ipak, ako vam sarkazam ne stoji na putu -zašto ne probati?

Pitanja koja će dovesti do ljubavi

PRVI SET

1. Kada biste mogli da izaberete bilo koju osobu na svetu, koga biste pozvali na večeru?
2. Da li biste želeli da budete slavni? Na koji način, u kojoj oblasti?
3. Pre nego što telefonirate, da li „uvežbavate“ šta nameravate da kažete? Zašto?
4. Šta za vas podrazumeva savršen dan?
5. Kada ste poslednji put pevali za svoju dušu? A nekom drugom?
6. Ako znate da ćete živeti 90 godina i da možete da zadržite bilo um bilo telo tridesetogodišnjaka poslednjih 60 godina vašeg života, šta biste izabrali?
7. Da li imate skriveni predosećaj kako ćete umreti?
8. Navedite tri stvari koje su vama i vašem partneru zajedničke.
9. Čemu ste u životu najviše zahvalni?
10. Ukoliko biste mogli da promenite nešto u načinu na koji ste odgajani i vaspitavani, šta bi to bilo?
11. U naredna četiri minuta ispričajte partneru svoju životnu priču što detaljnije.
12. Ako biste sutra mogli da se probudite i steknete neku novu veštinu ili sposobnost, šta bi to bilo?

DRUGI SET

1. Kada bi kristalna kugla mogla da vam kaže istinu o vama, vašem životu, budućnosti ili bilo čemu drugom, šta biste želeli da znate?
2. Da li ste o nečemu dugo maštali? Zašto to još niste ostvarili?
3. Šta je vaš najveći uspeh u životu?
4. Šta najviše cenite u prijateljstvu?
5. Koja je vaša najdraža uspomena?
6. Koje je vaše najstrašnije sećanje?
7. Kada biste znali da ćete iznenada umreti za godinu dana, da li biste promenili išta u načinu na koji sada živite? Zašto?
8. Šta za vas znači prijateljstvo?
9. Kakvu ulogu ljubav i bliskost igraju u vašem životu?
10. Naizmenično recite šta smatrate pozitivnom osobinom svog partnera. Navedite pet osobina.
11. Koliko ste bliski s porodicom? Da li mislite da ste imali srećnije detinjstvo nego druga deca?
12. Kako gledate na svoj odnos s majkom?

TREĆI SET

1. Navedite po tri rečenice koje počinju sa „mi“, na primer: „Mi se oboje nalazimo u ovoj sobi i osećamo...“
2. Završite sledeću rečenicu: „Voleo/volela bih da imam nekoga s kim bih delio/delila...“
3. Ukoliko želite da postanete blizak prijatelj s partnerom, navedite šta mislite da je bitno da on ili ona znaju.
4. Kažite partneru šta volite kod njega. Budite ovog puta veoma iskreni, recite mu i ono što inače možda ne biste rekli nekome koga ste tek upoznali.
5. Poverite partneru neki trenutak u kome ste se osećaliveoma neprijatno.
6. Kada ste poslednji put pred nekim plakali? A kad ste bili sami?
7. Recite partneru nešto što vam se kod njega već sada dopada.
8. Da li postoji nešto što je toliko ozbiljno da nije za šalu?
9. Ukoliko znate da ćete večeras da umrete bez mogućnosti da kontaktirate s bilo kim, šta biste voleli da ste nekome rekli a niste? Zašto im to niste rekli?
10. Kuća u kojoj se nalazi sve što posedujete gori u požaru. Nakon što ste spasli bližnje i kućne ljubimce, imate vremena da spasite još samo jednu stvar. Šta bi to bilo i zašto?
11. Od svih članova porodice, čija smrt bi vas najviše potresla? Zašto?
12. Podelite neki lični problem s partnerom i zatražite od njega savet kako biste mogli da ga rešite. Takođe, zatražite od partnera da vam kaže šta, po njegovom mišljenju, vi osećate o problemu koji ste naveli.

Piše Želimir Bojović/NEWSWEEK