Impulsivnost, takozvani "kratak spoj" i poremećaji ličnosti češće se sreću kod jačeg pola. U mentalnoj patologiji, afektivne bolesti su češće kod žena, a kriminogena ponašanja koja proističu iz mentalnih bolesti karakterišu mušku populaciju

Od anksioznosti, depresije i drugih afektivnih bolesti češće pate žene nego muškarci. Jači pol je, međutim, impulsivniji i skloniji raznim poremećajima ličnosti, kao što je šizofrenija.

Zbog globalne krize, svakodnevne borbe za egzistenciju i stresnog načina života, ove bolesti su sve učestalije. Na probleme, obaveze i brige, žene su očigledno osetljivije. To je između ostalog i zbog značajnih razlika u muškom i ženskom mozgu.

Žene imaju veći limbički sistem, odnosno skup moždanih struktura, koji podržava razne funkcije, uključujući emocije i ponašanje, što im omogućava bolje razumevanje i izražavanje osećanja. Zbog toga žene i muškarci drugačije obrađuju emocije, pa one češće zauzimaju negativnije stavove o situacijama, ali i više brinu o problemima.

Da je to tako pokazuje i podatak iz prakse: od pet žena, jedna je tokom svog života imala epizodu depresije. S druge strane, jedan od deset muškaraca "upadne" u depresiju tokom života.

Na ovo ukazuje profesor dr Slavica Đukić Dejanović, psihijatar i direktor Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Koji mentalni poremećaji karakterišu žene, a koji muškarce?

- Impulsivnost, takozvani "kratak spoj" i poremećaji ličnosti češće se sreću kod jačeg pola. U mentalnoj patologiji, afektivne bolesti su češće kod žena, a kriminogena ponašanja koja proističu iz mentalnih bolesti karakterišu mušku populaciju.

Kako se ponaša muškarac u svakodnevnim stresnim situacijama, a kako žene?

- Osnovna razlika je što muškarci svesno prigušuju probleme, dok ih žene nesvesno potiskuju. Tipično, žena će u ekstremnim stresnim situacijama, kao što su zemljotres, poplava, požar, imati blokadu, žargonski rečeno izgubiće se, dok će muškarac pokušavati nešto da uradi.U svakodnevnim stresnim situacijama, pak, žene su pragmatičnije, racionalnije, ne reaguju na prvu loptu, razmišljaju o posledicama eventualnih odluka i na koji način će krizu ili problem prevazići, kaže Slavica Đukić Dejanović u intervjuu za Večernje novosti.

slavica-djukic-dejanovic.jpg
Foto: Zorana Jevtić



Kako se to, sa stručne tačke gledišta, objašnjava?

- Primera radi, da bi muškarac zadržao dobar socijalni status, svesno guta određene probleme i potiskuje ih. Akumulacija takvog ponašanja s vremenom dovodi do poremećaja ritma srca, čira na želucu, skoka pritiska. To, svesno prigušivanje okidač je za bolesti onih organa koji su, inače, kod pojednica, slabe tačke. Zbog toga su muškarci skloniji psihosomatskim bolestima. Žene, s druge strane nesvesno potiskuju probleme, i stvaraju unutrašnji konflikt.


Na koji način se taj unutrašnji sukob odražava na psihu i opšte zdravlje?

- Kada doživljavamo unutrašnji konflikt, to znači da ne možemo da pomirimo neke želje i misli tako da rade zajedničkim snagama u našu korist.

Tada se doživljava tenzija, napetost, dolazi do stresa. U jednom momentu će se ta napetost i unutrašnji sukob transformisati u telesni simptom: glavobolju, migrenu ili neku drugu tegobu. Takođe, to može da dovede do neurotičnog ili histrioničnog ponašanja, što se karakteriše stalnom potrebom za dramatizacijom, teatralnim ponašanjem i skretanjem pažnje na sebe. Tome su sklonije žene.


Da li hormoni imaju veze sa pojavom emocionalnih stanja i poremećaja?

- Smatra se da hormonski status ima bitnu ulogu: dok imaju estrogena, a to je period do klimakterijuma, žene ređe obolevaju od mentalnih bolesti, kao i na primer, od kardiovaskularnih bolesti, infarkta. Hormoni u reproduktivnom periodu znatno utiču na pojavu bipolarnog afektivnog poremećaja, na depresiju, kao i na javljanje unipolarne depresije, i svih mentalnih bolesti koje su skopčane sa anksioznošću i depresijom.

Šta se dešava u mozgu što nas navodi na doživljavanje stresa?

- Sve se svodi na hormonsku spregu između hipofize, najznačajnije endokrine žlezde u telu, hipotalamusa i nadbubrega, koja je različita kod svih osoba. Muškarci se, na primer, "prazne" u momentu kad nastupi stresna situacija, dok se žene, uslovno rečeno, blokiraju. Žene opet, imaju hormone koje nemaju muškarci, a koji dodatno utiču na procese u širenju impulsa u centralnom nervnom sistemu.


Da li se navedene razlike između muškaraca i žena uzimaju u obzir i prilikom lečenja?

- Ne postoje posebni lekovi za muškarce i žene. Jedino pušači, a to su procentualno više muškarci, iziskuju veće doze lekova. Osim toga postoje i nefarmakološki oblici lečenja. Međutim, kad psihička kriza preplavi čoveka, svejedno je da li je u pitanju muškarac ili žena. Brzina izlaska iz krize zavisi od podrške porodice. E, tu su žene spremnije da se žrtvuju, da brinu o obolelom muškarcu, mužu ili sinu. Kada imamo ženu za saradnika, najčešće imamo bolje i brže izlečenje muškog člana porodice. Muškarci, generalno, u našoj sredini, nisu spremni da se, kao žena, toliko žrtvuju i brinu.

(Večernje novosti)