Kada su deca zrela za prvo ostavljanje bez nadzora i na koji način bi ih trebalo pripremiti za taj trenutak, savetuje pedagog Jelena Holcer

Ovaj tekst je preuzet sa sajta Yumama.com

Kao što je važno da naučite decu da se samostalno igraju, samostalno vezuju pertle, samostalno peru ruke, za njihovo samopouzdanje i formiranje pravilne slike o sebi i ja sigurnosti važno je i da ostaju sami u kući.

Ukoliko imate problem da uskladite vreme na poslu sa onim koje imate u kući, za decu, pokušajte da i sebe i decu na svoje odusustvo navikavate postepeno, izostajući samo po nekoliko sati. Prelazni period se daleko lakše podnosi postepenim navikavanjem nego ako vas odjednom nema po ceo dan. U ovom prelaznom periodu preporučljivo je da drugi roditelj bude prisutan i maksimalno uključen. U početku, vaši izlasci van kuće neka budu samo po nekoliko minuta (do obližnje prodavnice ili do nekog drugog mesta za koje dete zna da se nalazi veoma blizu kuće).

Dete poznaje samo "sada" i "ovde". Zato mu se ponekad vaših 10 minuta mogu činiti veoma dugim.

Podrazumeva se da svoja početna odlaženja kasnije možete postepeno produžavati, ali u predškolskom periodu ne smete ostaviti dete samo nekoliko sati, bez nadzora. U ovom uzrastu nadzor je potreban ne samo zbog onoga što dete može da uradi već i zbog njegove unutrašnje, psihološke sigurnosti.

Pročitajte važne savete za prvo ostavljanje deteta samog kod kuće...

Obavezno se javite pre izlaska. Ako mislite da se dete igra i da neće primetiti da ste vi na samo par minuta otišli do prodavnice - rizikujete mnogo. Jer, ukoliko dete primeti da vas nema, njegova prva reakcija biće strah. Ovu traumu će dugo pamtiti, a može se dogoditi i iznenadna potpuna vezanost za vas. Ono se oseća prevareno, ostavljenim, zbunjeno a vaša naknadna objašnjenja ne mogu mnogo pomoći. Zato, ma koliko dete bilo zaigrano u svojoj sobi, uvek mu jasno i glasno recite gde idete i kada ćete se vratiti (na primer: Idem do prodavnice, vraćam se za nekoliko minuta.)

Šta ako? Ukoliko se dogodi da u vreme vašeg odsustva zvoni telefon, ili komšija pokuca na vrata, to može biti pravi stres za dete. Ono ne zna kako da se ponaša, jer je to, za njega, potpuno nova situacija. Zato, pre nego što odete, uvek recite: "U slučaju da zvoni telefon, ukoliko želiš javi se, ukoliko ne želiš - nemoj." Ne obavezujte ga na javljanje, jer je za njega već dovoljno uzbudljivo i stresno što će ostati sam. "A ako neko zvoni na vrata, nemoj da otvoriš..." Preskočite objašnjavanja da taj neko može biti lopov ili neki "zao čika" i da vi, u principu, nikada ne otvarate nepoznatim ljudima, jer time pojačavate njegov strah.

Zabavite ga. Dozvolite dete da uživa sa svojim omiljenim crtaćima, na vidno mesto ostavite bojice. Pre nego odete podsetite ga čime se sve može igrati i kako sve zabaviti dok se vi ne vratite. Naravno, ovako detaljna priprema deteta mnogo je duža nego samo vreme koje ćete vi biti odsutni ali se time bitno umanjuje detetov strah jer ste mu, u stvari, pomogli da osmisli svoje vreme bez vas.

Oprez i posle prvog odlaska. Kada vaše prvo ostavljanje deteta prođe bez problema, to ne znači da ste zauvek rešili problem. Najpre, detetu je potrebno vreme da preradi taj odlazak, bez obzira što je sve prošlo u redu. Nemojte odmah produžavati vreme koje ostaje samo, niti odmah početi da odsustvujete svakodnevno.

Iznenadni strahovi. Razlozi za dečije iznenadne strahove mogu biti vama iracionalni ili smešni, ali ih ono doživljava sasvim ozbiljno. Ponekad je dovoljno da čuje čudan zvuk ispred stana pa da to "poljulja" njegovu sigurnost i spremnost da bude bez vas. Pokažite mnogo strpljenja i napravite pauzu u svojim kratkim odlascima. Uzdržite se od komentara: "Ti si već veliki dečko, glupo je da se plašiš."

Starija braća i sestre. Ukoliko imate dvoje ili više dece, podrazumeva se da ćete postepeno vežbanje ostajanja u kući bez vas, najviše uvežbavati sa najstarijim detetom. Kada ono savlada svoje početne strahove, biće vam lakše da istu akciju sprovedete sa mlađim detetom, jer ćete mlađe ostavljati sa starijim. Međutim, ukoliko je između njih mala razlika u godinama, ukoliko su skloni čestim tučama i prepirkama - obavezno pre izlaska iz kuće napomenite starijem detetu da očekujete da će sve biti u redu, da mu poveravate taj važan zadatak (deca obožavaju da se osećaju korisnima i odgovornima) obezbeđivanja mira u kući, a svom mlađem detetu recite da ćete se vi brzo vratiti, da će sve biti u redu...

Sa sajta Yumama.com preporučujemo još:

VIDEO SAVETI: Kako izgraditi sampouzdanje kod deteta

Hiperaktivni roditelji: Da li sam ja mama/tata sa preteranim savetima?

Sedam predloga za zabavne igre u kući

Dečji strahovi i noćne more: Kako pomoći plašljivku?

Između hvalisanja i laganja: 10 saveta kako da naučite dete da govori istinu