ČESTO ZALIVANJE I JUTARNJE SUNCE: Šta smete a šta ne da radite kad gajite mentu

Poreklom iz centralne i južne Evrope, ova skromna biljka božanstvenog mirisa danas se gaji u zemljama Azije, Amerike, kao i u severnoj Africi. Ima lekovito dejstvo, a u mnogim narodnim kuhinjama se koristi kao začin.

Menta ili nana je višegodišnja biljka, a njeno uzgajanje je vrlo jednostavno. Može da se gaji u svim oblastima kontinentalne klime i potrebne su joj velike količine vode i sunca.

Uz sitne smaragdnozelene listove krase je i ljupki, ljubičasti cvetići, a u zavisnosti od vrste raste u visinu između 60 i 90 santimetara. Menta ima veoma osvežavajući miris i ukus i zato je odličan izbor ne samo za baštu već i za stan.

Šta smete, odnosno šta treba da radite kad gajite mentu: zalivajte je često, obezbedite joj jutarnje sunce i popodnevnu senku, zasadite biljke na udaljenosti od petnaestak centimetara i redovno je proređujte.

Šta ne smete da radite: da zasadite mentu direktno u zemlju. Naime, ova biljka je veoma agresivna, što neće biti previše očigledno tokom prve godine. Već tokom druge godine vlasnici bašti će primetiti koliko brzo se širi ova biljka, a ako ste je posadili u žardinjeru na terasi, verovatno će zauzeti čitavu posudu. Čak i ako ste je posadili u saksiju pa tek onda u žardinjeru, računajte na to da njen koren može da se probije.

Zato je dobro razdeliti bokore u korenu svake godine. Žetva se obavlja kada biljka procveta, nakon čega se listovi ostavljaju da se osuše.

Listovi mente se već vekovima koriste u medicini. Ova biljka ima sedativno i dezinfekciono dejstvo. Može da se koristi u lečenju poremećaja rada creva, a pomaze i u varenju i radu jetre. Sadrži mentol, vitamin C kao i antibiotičke supstance.

Menta može da se koristi u lečenju dijareje, stimuliše sagorevanje masti, a preporučuje se u slučaju astme, bronhitisa i prehlade. Takođe je efikasna i u lečenju zapaljenja sinusa, jer podstiče širenje krvnih sudova u nosu. U manjim količinama može da se koristi za inhalaciju, kao i za masažu.